Na američkom univerzitetu Virginia Tech nastao je projekat koji spaja savremenu tehnologiju 3D štampe i mudrost drevnih civilizacija kako bi stvorio održivo rešenje za hlađenje prostora bez električne energije.
Ovakav vid hlađenja može predstavljati lep detalj u enterijeru (Foto: Virginia Tech)
Tim istraživača napravio je šuplje glinene stubove koji se pune peskom i vodom i postavljaju u prostoriju. Ove strukture mogu sniziti temperaturu vazduha i do 5,5 stepeni Celzijusa, stvarajući prijatniju mikroklimu bez upotrebe klima uređaja.
Trenutno se testira verzija u obliku unutrašnje pregrade, ali ideja je da se sistem prilagodi i drugim predmetima za enterijer ili čak fasadama zgrada.
Oglas
Jedan od predlagača koncepta, arhitekta i urbanista Stefan Al, objašnjava da je glavna prednost ovog pristupa to što omogućava prirodno i praktično besplatno hlađenje - dovoljno je povremeno dolivati vodu. Na taj način, predloženi sistemi koriste proces isparavanja kako bi izvukli toplotu iz vazduha, osvežavajući ga dok prolazi kroz šuplje module.
Za sada su uzorci veličine vaze (Foto: Virginia Tech)
Zanimljivo je da se istraživački tim oslonio na inspiraciju iz tradicionalnih rešenja koja su vekovima dokazivala svoju efikasnost. Na Bliskom istoku su, recimo, korišćene porozne glinene posude sa vodom, smeštene uz prozore sa rešetkama, koje su omogućavale protok vazduha i isparavanje vode za prirodno hlađenje.
Egipćani su još pre 4.500 godina kombinovali hvatače vetra sa vodenim isparivačima.
Stefan Al navodi da su za novu verziju sistema posebno proučene dve istorijske tehnike: muskataski prozori za isparavanje iz Omana i tehnika poznata kao "zeer pot" gde se manja posuda stavlja unutar veće, a prostor između njih puni vlažnim peskom, omogućavajući isparavanje koje hladi unutrašnjost.
Glineni stub napunjen vlažnim peskom (Foto: Virginia Tech)
Važan deo ovog istraživanja je i upotreba 3D štampe, koja omogućava izradu precizno oblikovanih i složenih formi od gline. Materijal ima niz prednosti: manji ugljenični otisak u poređenju sa betonom i sposobnost da akumulira i otpušta toplotu, čime doprinosi pasivnoj termalnoj regulaciji.
Istraživački tim koji, pored Ala, čine i Brook Kennedy, Georg Reichard, Saeed Sakhdari, Ilan Farahi i Mohammed Ali, do sada je razvio tri prototipa različitih oblika.
Njihove termalne karakteristike merene su infracrvenom kamerom kako bi se utvrdilo koliko uspešno hlade. Rezultati pokazuju da oblik i površinska tekstura imaju veliki uticaj na isparavajuću površinu i time na efikasnost hlađenja.
Ove strukture mogu sniziti temperaturu vazduha i do 5,5 stepeni Celzijusa (Foto: Virginia Tech)
Poroznost materijala ključna je za pravilno funkcionisanje. Mora biti dovoljno propustljiva da omogući vodu da isparava, a opet dovoljno čvrsta da ne izgubi stabilnost. Trenutno su veličine prototipa ograničene mogućnostima peći na univerzitetu, pa oni nisu veći od vaze.
Al naglašava da je hlađenje naročito izraženo kada se sistemi kombinuju sa ventilatorom ili postave na mesto s prirodnim protokom vazduha.
Ipak, hlađenje je lokalno i neće ravnomerno spustiti temperaturu u celoj prostoriji kao što to radi klima uređaj. Al smatra da se mogu napraviti "džepovi" sa prijatnijom temperaturom, recimo oko prostora za sedenje.
Vazduh se hladi prolaskom kroz stub (Foto: Virginia Tech)
Estetika je još jedna prednost. Dok se klime obično skrivaju, ovakve strukture mogu biti lep, vidljiv deo enterijera, koji ne samo da hladi već i edukuje o starim, održivim tehnikama. Al veruje da bi takva rešenja mogla povećati svest o važnosti korišćenja tradicionalnog znanja u savremenom, održivom dizajnu.
