Kako ravnoteža između invencije (latinski = invenire, inventus) i konvencije (latinski = convenire, conventus) može da nas ojača i iskupi, nas, arhitekte svih nacija?
Na malo zaobilazan način, obećao sam sebi da na kraju odgovorim na ovo pitanje koje sam sam sebi postavio. Dozvolite mi da podelim jedno moje zapažanje koje mi je pomoglo da se približim tom cilju. Bez sumnje, godine provedene u Africi pomogle su mi da otvorim oči kad je u pitanju uloga i značaj kontinuiteta površina: od poda, preko zidova, kroz unutrašnjost i gore do krova tih prelepo jednostavih i bezvremenih građevina, sve je bilo od istog materijala. U slučaju severoistočne Nigerije, to je bio crveni laterit. Pošto ove rukom rađene površine označavaju ivicu beskraja, kao i površina Zemlje, bilo je lako prepoznati i osmisliti ih, kao otiske u prostoru, čvorove u univerzalnom kosmičkom prostoru, jer glatko ispunjavaju unutrašnjost ljudskih domova, stvarajući ovde u tom beskraju.
Poklapajući se sa proučavanjem ove izgrađene forme, oblast neeuklidske geometrije ponudila je intrigantnu mogućnost da se trodimenzionalne zapremine analiziraju tako što se redukuju na dvodimenzionalne prikaze, koji su onda mogle biti transformisane u sebi svojstvene formacije koje odgovaraju njihovoj topologiji.
Molim čitaoca da mi oprosti zbog ovih ličnih doživljaja, ali ovo je tačka gde se, kao što sam obećao, mogu vratiti na pitanje konvencije. Definicija reči convention u New Britannica Webster rečniku: opšteprihvaćen običaj, praksa ili verovanje; takođe: nešto je prihvaćeno po konvenciji kao tačno, korisno ili prigodno.
Kao pentatonska lestvica, čija struktura je konvencionalna u narodnoj muzici više, geografski udaljenih naroda. Neki muzički entimolozi veruju međutim, da ova konvencija ima psihološke korene u našem slušno-receptivnom sistemu, načinu na koji mi obrađujemo zvuk u našem umu.
Oglas
Pojavila se interesantna paralela, kada sam se upoznao sa radom švajcarskog psihologa i filozofa, Žana Pijažea. U svojom delu: The Child’s Perception of Space (Dečije shvatanje prostora), koje je zasnovano na velikom broju empirijskih i kliničkih istraživanja, on definiše topologiju kao sređivanje principa u našoj psihi. Sličan psihološki koren pojavljuje se ponovo, kao što je spomenuto, u vezi sa pentatonskom lestvicom.
Ovde dolazimo do moje – iako još nepotkrepljene – teze u vezi sa našom čarobnom rečju, konvencija. Pravljenjem nekih od gorespomenutih redukcija trodimenzionalnih (arhitektonskih) formi na dvodimenzionalne dijagrame površine, otiske u prostoru, i onda na njihove topološke ekvivalente, dolazimo do saznanja da se, nema sumnje, velike neprekidne površi lakše podvrgavaju ovom procesu. Što znači, da ih prihvatamo kao više konvencionalne, odatle nesumnjivo sveprisutno opšte prihvatanje tradicionalnih formi gradnje, čak i uprkos njihovom često neinventivnom izgledu koji se uglavnom ponavlja. Razlog ovome jeste to što ih naš topološki inspirisan um lakše obrađuje.
Sada sam stigao do mesta gde se nalazio i veliki kompozitor Franc List koji je improvizovao varijacione forme drugih kompozitora. Ja, naravno, u odnosu na njega imam nekoliko hendikepa. Prvo, List je bio genije. On je, takođe, imao muziku koju je trebao da parafrazira. Ništa od ovoga ne važi u mom slučaju, pa, sa najvećim poštovanjem autora – kompozitora korišćenih dela, ja sam samo napravio subjektivnu podelu između grupa koje su okrenute konvenciji i onih koje su okrenute invenciji.
Prva grupa, okrenuta konvenciji:
|
|
|
|
|
|
Grupu okrenutu invenciji predstavljaju:
|
|
|
|
Najočiglednija razlika između dve grupe jeste to što su radovi koji su vođeni konvencijom predstavljeni, razumljivo, uglavnom rezidencijalnim objektima, a inventivna (ponekad iznenađujuće) dela, jesu javne zgrade.
Među portugalskim kućama našao sam jednu gde izgleda da je prisutna ta neuhvatljiva ravnoteža - konvencije i invencije: kuća u House in Grandoli, Portugalija, koju je projektovao biro ARX Portugal Architects.
Jednostavna, ali produhovljena primena mase i uzročna veza unutrašnjeg i spoljnog prostora veoma su ljupki i istovremeno sadrže retke kvalitete invencije i konvencije!
|
Dr Peter Magyar, RIBA, autor i međunarodno priznat predavač i arhitekta. Od 1989. godine on je direktor tri odeljenja za arhitekturu ili škola: Penn State, Florida Atlantic and Kansas State Universities. Intresuje se za intuitivne i kognitivne procese projektovanja, i sakupio je hiljade crteža u vezi sa ovim pitanjem, od kojih su neki objavljeni u njegovim poslednjim knjigama: Thought Palaces, 1999, Architectura & Natura Press i ThinkInk, 2010, Kendall Hunt. |
Za objašnjenje putem crteža Spaceprints-a - Otisaka prostora pogledajte video zapis.
