Groblja - uticaj na životnu sredinu, urbani potencijal i održivi razvoj

30.01.2011. | Mladen Bogićević | Gradjevinarstvo.rs

Često se kaže da je posao pogrebnika najsigurniji jer njegovu robu i usluge kad-tad mora da plati svako od nas. Za njih ne postoji vreme krize, praznici, nestašica, manjak posla, itd. Ovde se uglavnom završava naše razmišljanje o toj temi, bar do trenutka kada nas život na primora. Međutim, tema posmrtnih ostataka ljudi, sve više dobija na značaju za životnu sredinu sa porastom broja stanovnika na planeti i sve veće naseljenosti naših gradova.


Najaf, Irak, jedno od najvećih grobalja na svetu sa nekoliko miliona grobova, oko 10km u prečniku (foto: Life) -
link
 

Namera koja stoji iza ovog teksta jeste da skrene pažnju na opštu problematiku vezanu za rešavanje problema posmrtnih ostataka u savremenim gradovima. Kod nas se još uvek malo čini na podizanju svesti o ovoj temi i ne postoje jasne strategije za njeno rešavanje. Ovaj tekst je zato samo skica glavnih i pratećih pitanja koja treba da posluže kao informacija, ali i tema za razmišljanje…

Uvod

Tema održivosti naših običaja sahranjivanja posmrtnih ostataka naročito je osetljiva u onim zemljama gde su običaji i tradicije i dalje jedan od osnovnih elemenata kulturnog identiteta. Zato svaki pokušaj rešavanja ovog pitanja nailazi na snažan otpor stanovništva.

Sa druge strane, na primer, u tradiciji sahranjivanja posmrtnih ostataka kakvo je najčešće i kod nas, jedno grobno mesto zauzima oko dva kvadratna metra zemljišta. Kada uzmemo u obzir da u Srbiji godišnje umre oko 100.000 ljudi, ako svi budu sahranjeni, grubo rečeno - oko 200.000m2 zemljišta svake godine moramo da obezbedimo za groblja, tj. oko jedan kvadratni kilometar na svakih pet godina.

I dok kuću ili stan koji su ostali napušteni, možemo odmah useliti, grobna mesta najčešće ostaju rezervisana za svoje “stanare” tokom više decenija, pa i vekova.

Dalje, s obzirom na rast gradova, groblja su sve udaljenija od mesta stanovanja i svakodnevno se dešavaju migracije stanovnika koji posećuju “večni dom” svojih bližnjih. Ove migracije sa sobom nose probleme sa saobraćajnom infrastrukturom, većim izdacima za stanovnike grada i države, itd.

Naročito su izraženi problemi u vezi sa očuvanjem resursa i sirovina: zagađenje zemljišta i podzemnih voda, uništavanje plodnog tla i prirodnih ekosistema, sečenje drveta za proizvodnju kovčega, upotreba štetnih lepila, boja i lakova za izradu kovčega, potrošnja goriva za krematorijume, vađenje kamena za nadgrobne spomenike, ploče i asfaltne staze, izgradnja pratećih objekata, izgradnja grobnica, itd.

"Sahranjivanje" na Tibetu

Pogrebnici ručno odvajaju meso od kostiju, a kosti usitnjavaju. Lešinari čekaju pripremljen obrok.

Više detalja pogledajte na linku. Upozorenje: fotografije mogu biti uznemirujuće - link.

Potencijal grobalja za lokalne zajednice

Komisija za arhitekturu i izgrađenu sredinu Velike Britanije - CABE, još 2007. godine pozvala je lokalne samouprave da uvide pun potencijal grobalja za uključivanje u mrežu zelenih površina u lokalnim sredinama. Ovo je naročito važno u gusto izgrađenim urbanim područjima gde groblja mogu predstavljati i preko polovine otvorenih javnih zelenih površina.

Pod parolom “Projektujte groblja za žive, ne samo za mrtve”, CABE je dala i smernice za planiranje i projektovanje grobalja kako bi se povratila veza ovih površina sa parkovskim gradskim prostorima (link).

Ili, na primer, organizacija EarthTrek pokrenula je projekat istraživanja i sakupljanja podataka sa kamenih nadgrobnih spomenika kako bi pratila uticaj zagađenja vazduha na životnu sredinu - Gravestone Project. Praćenjem stanja kamenih elemenata na grobljima može se izraditi baza podataka o uticaju kiselih kiša, itd. (link).

Takođe, još od davnina, rasprostranjen je i vid turizma poznat i kao "turizam mrtvih. Setimo se samo piramida u Gizi - grobnica faraona, Tadž Mahala, Njegoševog mauzoleja, Oplenca, kao i drugih crkava ili grobalja na kojima se nalaze mošti svetaca ili poznatih ličnosti. Ovde spadaju i poznata stratišta poput nacističkih logora smrti, mesta poznatih bitaka, itd. I grad Kalkuta je nedavno započeo promociju ovog vida turizma (link).

Groblje kao scenografija

Groblja i scene sahrana su veoma često prisutni i u filmovima. Najrazličitiji žanrovi, od horora do akcionih filmova i komedija, koriste groblja kao scenografiju.

foto: Arlington, vojno groblje u Vašingtonu, SAD - jedan od najčešćih "scenografija" u američkim filmovima.

Tradicija - sahranjivanje ili kremacija

Kult mrtvih prisutan je u svim kulturama sveta, bez obzira na različitosti pratećih običaja. U antičko doba u Izraelu tela su ostavljanja u pećinama da se raspadnu a zatim su kosti polagane u kamene sarkofage, stari Egipćani su mumificirali tela pokojnika, u mnogim kulturama, od antičkih Grka i Rimljana, od Indusa do Severnoameričkih Indijanaca, mrtvi su spaljivani na lomačama, itd.

Hrišćanstvo je kod mnogih naroda, pa i kod Srba, potisnulo običaj spaljivanja pokojnika* i uvelo običaj sahranjivanja tela u skladu sa verovanjem u Sudnji dan kada će mrtvi ustati iz groba (Oživeće mrtvi tvoji i moje će mrtvo telo ustati. [Is. 26:19]; Ja ću otvoriti grobove vaše i izvešću vas iz grobova vaših [Jez. 37:12], itd).

*Vampir, jedina reč iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima, po nekim izvorima vodi poreklo od iz staroslovenskog izraza za pokojnika čije telo nije spaljeno na lomači i čija duša ostaje zarobljena između sveta živih i sveta mrtvih (pir - vatra).

Poslednjih decenija, u Zapadnoj Evropi, Australiji, SAD i drugim razvijenim područjima u kojima je hrišćanstvo ležalo u osnovi kulturnog identiteta, običaj sahranjivanja ustupa mesto kremaciji - spaljivanju pokojnika u specijalnim pećima. Ovo je posledica kampanja i širenja svesti o negativnom uticaju sahranjivanja na okolinu.

Problem sa nedostatkom grobnih mesta poslužio je i kao inspiracija za duhoviti film Rozanin grob (Roseanna's Grave, 1997.). Kako bi ispunio poslednju želju svoje supruge da bude sahranjena na lokalnom groblju, Marčelo (Žan Reno), pokušava da održi sve stanovnike svog mesta u životu.


Problemi sahranjivanja pokojnika u sanducima

Pored zauzimanja slobodnih površina, sve više ljudi svesno je i problema zakopavanja sanduka i hemikalija koje se primenjuju za privremeno čuvanje tela od raspadanja, kao što je, na primer, formaldehid. Pored toga, za izradu drvenih kovčega koriste se i lepkovi, boje i lakovi sa visokim sadržajem VOC materija (više o VOC-u - link) koje se tokom raspadanja kovčega oslobađaju u prirodno zemljište.

Zato se javljaju čak i drugi manji pokreti, poput onog u SAD, koji apeluju na ljude da umesto tradicionalnog sahranjivanja u luksuznim kovčezima pristanu da budu sahranjeni u jednostavnim drvenim sanducima, ili čak samo uvijeni u platno (link).

Još jedna alternativa jesu i ekološki sanduci od kartona koji su standard u EU. Jeftiniji su od drvenih sanduka, a cena osnovnog modela, sa svim taksama košta svega 55 evra. Za njegovo spaljivanje u krematorijumima potrebno je manje energije nego za drveni, “čistije” sagoreva, a takođe je i sto odsto vodootporan i u zemlji se vremenom samostalno razlaže bez negativnih posledica po zemljište i podzemne vode (link).

Više o ekološkim sanducima:


Skoro 10.000 porodica u Manili, Filipini, živi na gradskom groblju - link

Međutim, ovo je samo prelazno rešenje kojim ne može dugoročno da se reši problem zauzimanja zemljišta, trošenja resursa za kamene ploče, itd. Na primer, neka groblja u svetu postala su poznata po svojim gigantskim razmerama. Takvo je i groblje šiitskih muslimana u Najaf-i, Irak, koje datira od 7. veka i na kom je sahranjeno nekoliko miliona ljudi na površini koja se rasprostire 10km u dolini.

U Ginisovoj knjizi rekorda kao najveće ipak je bilo upisano Ohlsdorf groblje u Hamburgu, Nemačka. Ono pokriva površinu od 400ha, a do 1996. godine sahranjeno je milion ljudi, i održano skoro pola miliona kremacija. Neki za najveće groblje smatraju nacistički logor smrti u Poljskoj - Auschwitz-Birkenau gde je ubijeno 1.6 miliona ljudi.

Još jedan slikovit primer srećemo u Kini gde danas godišnje ima 20 miliona sahrana, a do 2020. taj broj porašće na 30 miliona. Pod parolom ”oslobađanja domovine od mrtvih” Kina pokušava da zaustavi širenje grobalja koja svake godine u toj zemlji zauzmu novih 70km2 (link).

Gužva na grobljima u Srbiji

U Srbiji takođe postoji veliki problem sa kapicetima grobalja koji se povremeno javlja na celoj teritoriji Republike. Kao skicu dajemo izvode iz medija i linkove ka celim tekstovima za više informacija:

  • Leskovac (septembar 2009.)- Na najvećem groblju u Leskovcu ostala je samo još jedna parcela od 20 ari za sahranjivanje (Press - link).
  • Subotica (novembar 2009.) - U JKP "Pogrebno" iz Subotice tvrde da pored čestih krađa najveći problem predstavlja nedostak prostora za nova večna počivališta (link).
  • Zrenjanin (januar 2011.) - Prema podacima za protekle dve godine, broj umrlih u Zrenjaninu veći je za 720 osoba od novorođenih, pa je razumljivo što praktično nema dovoljno mesta na gradskim grobljima. (Danas - link).
  • Zaječar (februar 2008.) - JKP „Kraljevica“ uveliko je angažovana oko izgradnje novog groblja a zvaničnici u opštini tvrde da će ovim problem grobnih mesta biti rešen (Blic - link).
  • Bor (mart 2010.) - Na sadašnjoj lokaciji novog groblja u Boru više nema mesta za sahranjivanje, upozorio je direktor komunalnog preduzeća “3. oktobar” u Boru Dalibor Orsolanović. (Tanjug - link).
  • Beograd (jun 2006.) - Od deset gradskih grobalja u Beogradu, pet je već zatvoreno jer su popunjeni njihovi kapaciteti; preciznije, na njima se sahranjivanje može obavljati samo u već postojećim grobnicama (link).
  • Slična situacija je i u Hrvatskoj. Jedan od primera bio je i Knin (april 2010.) - Na pravoslavnom groblju u Kninu više nema mesta za sahrane umrlih Srba. Mogu da se sahranjuju samo oni koji su ranije obezbedili grobno mesto (SEEbiz - link).

 

Uticaj groblja na životnu sredinu i javno zdravlje

 

U apstraktu kratkog izveštaja na 15 strana Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 1998. godine navodi se da je većina postojećih grobalja nastalo bez ikakve procene potencijalnih rizika za lokalno okruženje i zajednicu.

Izveštaj predstavlja tadašnje relativno šturo znanje o ovoj temi, zasnovano na nekoliko retkih istraživanja. U njemu su dati prikaz mehanizama raspadanja posmrtnih ostataka ljudi, hemijski sastav tla i podzemnih voda u zoni groblja, istraživanja o životu, razmnožavanju i širenju bakterija i virusa kroz tlo, potencijalni rizici i sugestije za planiranje i projektovanje novih grobalja.

U zaključku izveštaja se između ostalog navodi i da leš ljudi ili životinja ne sme biti zakopan bliže od 250m od bunara ili izvora (The Impact of Cemeteries on the Eviroment and Public Health; Ahmet S. Üçisik & Philip Rushbrook, Waste Management, WHO Regional Office for Europe, European Centre for Environment and Health, Nancy Project Office - link).


"Savremeno" groblje, Asyut, Egipat

Na potencijale opasnosti zagađenja životne sredine u zoni grobalja upozorava i izveštaj koji je u aprilu 2004. godine objavila Agencija za životnu sredinu Velike Britanije - "Procena potencijala zagađenja podzemnih voda u zoni groblja".

U izveštaju na 24 stranice navodi se da treba da informiše upravnike i urbaniste o potencijalnim opasnostima i načinima za njihovo izbegavanje prilikom planiranja, projektovanja i upravljanja starim i novim grobljima.

Na kraju izveštaja data je i tabela koja slikovito prikazuje kako je moguće umanjiti rizike, uz precizne napomene karakteristika koje moraju biti zabeležene (Assessing the Groundwater Pollution Potential of Cemetery Developments; Science Group: Air, Land & Water; Environment Agency, Velika Britanija, april 2004 - link).

Medicinski otpad

Medicinski otpad je rezultat medicinskih intervencija na ljudima i životinjama i takođe ga treba uzimati u obzir kada se razmatraju strategije za rešavanje ovog pitanja. On može predstavljati potencijalni izvor zaraze i širenja bolesti. Svetska zdravstvena organizacija objavila je spisak medicinskog otpada:

  • oštri predmeti - igle, skalpeli, itd.
  • laboratorijske kulture i zalihe
  • krv i nusproizvodi krvi
  • patogeni otpad
  • otpad koji ostane od pacijenata koji su u karantinu kao potencijalni prenosioci zaraza
  • hemikalije i druge opasne supstance koje se koriste za dijagnostiku i lečenje pacijenata.

Poseban problem sa medicinskim otpadom predstavlja to što se iz medicinskih ustanova odnosi i komunalni otpad koji se skladišti na deponijama pa razdvajanje vrsta otpada nije uvek sasvim pouzdano. Iako medicinski otpad čini samo mali deo bolničkog i komunalnog otpada uopšte, potencijalna opasnost za okruženje i zdravlje ljudi naročito je velika (više o ovoj temi - link).

Takođe, u pitanju je i dalje znatna količina otpada. Na primer, u SAD je od 1988. do 1996. godine, godišnji prosek amputacija bio preko 133 hiljade, a tumori koji se odstranjuju pacijentima mogu biti teški i po nekoliko kilograma (2007. godine u Beogradu jednoj pacijentkinji izvađen je tumor težak 40kg - link).

Doniranje organa

Poznati filmski reditelj Pedro Almodóvar u svojim filmovima često pokušava da skrene pažnju na problem zaveštanja organa. Vojno-medicinska akademija u Beogradu pre desetak godina prva je u Srbiji započela sa programom ove vrste i do sada je tek oko 25.000 građana uzelo svoju donorsku karticu koja potvrđuje da su svoje organe zaveštali ovoj medicinskoj ustanovi (više na linku ovde - link).

I Leteći cirkus Monti Pajtona svojevremeno se na svoj način pozabavio se ovom temom u čuvenom skeču iz filma Smisao života (The Meaning of Life, 1983):

 

Krematorijumi kao izlaz iz problema

 

Krematorijumi se danas posmatraju kao rešenje za probleme koje sa sobom nosi običaj sahranjivanja. Prvi savremeni krematorijum konstruisao je italijanski profesor Brunetti iz Padove i predstavio ga je na bečkoj izložbi 1873. godine. Ovu ideju odmah je prihvatio engleski hirurg Sir Henry Thompson, koji je sa kolegama već 1874. godine osnovao prvo Udruženje za kremacije i 1878. godine izgradio prvi krematorijum u Evropi (u SAD je izgrađen 1876. godine).

Sahranjivanje pokojnika i kremacija danas su dva najčešća običaja odlaganja posmrtnih ostataka na svetu. Procenti variraju od države do države, a nekada su veoma različiti i u pojedinim oblastima iste države. Ipak, očito postoji rastući trend u korist kremacije od 1970-ih godina do danas kada su je kremacija činila ispod 35% u Britaniji, ispod 6% Kanadi, a u SAD je od 1998. godine (24.10%) do 2009. godine (36.86%) zabeležen rast kremacija od preko 10%.


foto: kosturnica srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata na Novom groblju u Beogradu. U podnožju spomenika, pod barjakom, leži austro-ugarski dvoglavi orao (fotografija preuzeta sa sajta JKP Beogradska groblja).

JKP Beogradska groblja nudi četiri vrste odlaganja posmrtnih ostataka u vidu pepela nakon kremacije:

  • urne - u prostoru za smeštaj urni
  • kolumbarijum - zid sa kasetama za najviše po dve urne
  • rozarijum - zelena površina sa kasetama za najviše po četiri urne
  • vrt sećanja - posebno određeno mesto na Novom groblju na kome se vrši rasipanje pepela kremiranih posmrtnih ostataka.

Procenat kremacija u pojedinim državama (statistički podaci za 2008. godinu):

Japan  99,85% Kanada 64,8%
Hong Kong 87% Kina 48,5%
Češka 80,7% Rusija 47,7%
Švedska 75,4% SAD 36,86%
V. Britanija 72,44% Francuska 28,5%
Novi Zeland 70% Srbija 17,48%
Australija 65% Italija 10,1%

 

Metod alkalne hidrolize alternativa kremaciji

 

Metod alkalne hidrolize omogućava prirodno raspadanje tkiva velikom brzinom, čime se ceo proces svodi na dva do tri sata. Porodica potom može da preuzme ostatke pokojnika kao nakon klasične kremacije vatrom.

Metod se zasniva na korišćenju snažnih alkala u vodi temperature od oko 180°C. Hidroliza raskida veze molekula vode koji drže velike molekule kao što su masti, DNK i proteini. Molekuli se raspadaju na manje gradivne molekule i na taj način se prirodni proces raspadanja organizma ubrzava.

Ovaj metod dozvoljen je u državi Florida, a Kalifornija je u maju 2010. godine izradila nacrt zakona kojim bi bila dozvoljena i alkalna hidroliza. Više o alkalnoj hidrolizi - link

Primeri iskorišćenja toplotne energije iz krematorijuma

Pa opet, čak se ni krematorijumi ne smatraju trajnim rešenjem problema. Težnje za višim stepenom energetske efikasnosti još pre više od jedne decenije dovela su do toga da se razmisli o boljem iskorišćenju toplotne energije koja se oslobađa prilikom kremacija. Za sada pojedine vesti na ovu temu mediji i dalje plasiraju kao sporne i skandalozne, ali nema sumnje da će se ovaj trend nastaviti:

Švedska - U Švedskoj nekoliko gradova koristi toplotnu energiju iz lokalnih krematorijuma za daljinsko grejanje domaćinstava. Pošto prilikom kremacija temperature dostižu i 1.000°C, a zakon nalaže da temperatura dima mora biti spuštena na 150°C pre puštanja u okruženje, lokalne samouprave su odlučile da tu energiju iskoriste za grejanje (link).

Velika Britanija - U januaru 2011. godine i naši mediji preneli su vest da gradske vlasti Rediča, grada u Engleskoj, planiraju da toplotu koju proizvodi lokalni krematorijum iskoriste za zagrevanje gradskog bazena. Portparol opštine kaže da bi se na ovaj način ostvarila ušteda od 23.000 dolara godišnje, i da gradske vlasti žele da smanje emisiju štetnih gasova (link).

Zaključak

Dovoljno je pomisliti šta bi se dogodilo kada bi sva grobna mesta zaista predstavljala "večni dom" - na kraju zaista na planeti ne bi ostalo prostora za žive. Sa druge strane, nije jednostavno izboriti se sa tradicionalnim običajima, ali i željom ljudi da ostanu upamćeni.


Jekatarininburg, Rusija (levo)
Zemun, Srbija (desno)

Nažalost, nije moguće pomiriti ove dve težnje, bar ne na način na koji danas rešavamo problem posmrtnih ostataka. Kremacija i postavljanje urni u kolumbarijume jeste jedan od načina da se makar smanji površina jednog grobnog mesta, međutim, pitanje je da li bi to dugoročno rešilo problem.

Za početak, potrebno je shvatiti razmere problema, razmotriti moguće opcije, izabrati strategiju, a zatim krenuti u realizaciju, uz neprestanu edukaciju i podizanje svesti kod stanovništva.

 

Komentari: 2

mladen 07.08.2011 11.40.43

kamenoresci u SAD u ponudi daju i graviranje QR koda na nadgrobnim pločama (link - http://thenextweb.com/socialmedia/2011/08/05/qr-codes-on-headstones-in-graveyards-is-it-brilliant-or-creepy/) o QR kodovima više ima i na Wiki na srpskom jeziku: „Qr-kod“ je matrični kod (ili dvodimenzionalni Bar kod) kreiran 1994. (link - http://sr.wikipedia.org/wiki/QR_Kod)

mladen 17.07.2011 14.45.59

Mrtvački sanduk s klimom kao biznis / http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=07&dd=17&nav_category=9&nav_id=525992

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...