Danski arhitekta Jørn Utzon, autor čuvene Sidnejske opere razišao se sa vlastima u tom gradu još tokom gradnje te ikone arhitekture 20. veka. Krajem 90-ih ponovo je odbio da naplati dugove sa projekta koji je napustio 1966. godine usled neslaganja sa novim ministrom za javne radove koji je doveo u pitanje, ne samo budžet za gradnju već i arhitekturu i kompetentnost arhitekte.
Utzon je tad, ostavljen bez novca, raspustio svoj tim za razradu projekta i napustio Australiju zauvek. U tom trenutku čuvene "prelomljene" kupole od betonskih ljuski bile su skoro sasvim završene a cena projekta je dostigla 22,9 miliona dolara.
Do kraja projekta, usled velikih izmena u odnosu na originalne planove enterijera, troškovi su narasli do 103 miliona dolara.
Utzon-ovo rešenje za zgradu opere neočekivano je pobedilo na konkursu 1957. godine kada je on imao 38 godina. Iako je pre ovog projekta pobedio na još šest konkursa ovo je bio prvi njegov objekat van Danske. U žiriju je tada sedeo i čuveni Eero Saarinen koji je rešenje nazvao genijalnim i rekao da prosto nije bilo moguće da se odluči za neko drugo.
Međutim, Utzon je u narednim godinama menjao planove a tenderi za neke delove objekta bili su raspisivani i pre nego što je napravljen izvođački projekat. Sama konstrukcija betonskih ljuski ostala je enigma za inžinjere sve od 1961. godine kada je sam Utzon došao do rešenja.
On je prvobitni elipsasti oblik zamenio kompleksijom strukturom koju čine segmenti sfera. Ovih 14 segmenata iz konačnog rešenja zajedno bi činili koru jedne lopte.
Kada je došao red na izradu konačnog rešenja za enterijere, 1965. godine, situacija se promenila. Izabrana je nova Vlada u kojoj novopostavljeni ministar za javne radove nije imao sluha za Utzon-ova odlaganja.
Davis Hughes, koji će tek kasnije postati poznat kao čovek koji je oterao arhitektu sa projekta, pre toga je "slavu" stekao aferom o falsifikovanoj fakultetskoj diplomi. Stranac Utzon bio je odlična prilika da povrati lični rejting, a ovaj sukob od nekih je kasnije karakterisan i kao rat mediokriteta i genija, u kom je mediokritet pobedio.
Na kraju, troškovi su za 1.400% prešli planiranu vrednost investicije za zgradu opere. Ipak, Sidnej, "grad na kraju sveta", ovom zgradom je tokom cele druge polovine 20. veka bio rame uz rame sa Brazilijom, Njujorkom, Čikagom, Čandigarom i drugim gradovima čiji su se simboli našli u svim knjigama istorije arhitekture.
Utzon nikada više nije sagradio nijedno veliko delo arhitekture. Slomljen celim skandalom vratio se u Dansku. Na svečano otvaranje zgrade opere 1973. godine, nije bio pozvan a njegovo ime nije ni pomenuto.
Linkovi:
- Opširan članak o Utzonu (engleski jezik) - na linku ovde
