Već decenijama, arhitektura koketira sa sistemima instalacija na neposredniji način. Pa ipak, obično se radilo o određenim tipovima projekata i ekstremnim primerima dizajna koji je postavljao nove standarde i u kom su instalacije korišćene pre svega za postizanje određenog estetskog utiska ili ekskluzivnosti objekta.
Daleko rasprostranjeniji pristup bio je da ugradnja instalacija, a naročito sistema za automatizaciju i centralno upravljanje u zgradama, kao i svih pratećih podsistema i uređaja, predstavlja neku vrstu završnih radova gledano iz ugla arhitekata.
Međutim, danas je moguće pomiriti ove dve priče tako što je projekat instalacija u potpunosti integrisan, ne samo u palirski plan, već i u celokupno arhitektonsko i enterijersko rešenje objekta...
Stvari u svetu ubrzano se pomeraju napred i potrebno je da požurimo da uhvatimo korak. Projektovanje održivih objekata treba od samog početka da uključuje analizu energetske efikasnosti, tj. potrebne mašinske, elektro, vodovodne i kanalizacione instalacije, da bi ona bila postignuta.
Dugo je arhitektonski projekat posmatran kao osnova koja treba da bude nadograđena instalacijama, ali, danas, arhitektonska i elektro ili mašinska priča na nekom projektu treba da teku paralelno. Arhitekti treba da poznaju mogućnosti integracije solarnih fotonaponskih panela ili kolektora, ili pak, aplikacija za upravljanje prirodnim osvetljenjem (solarnim zagrevanjem), te da, prema karakteristikama određenih aplikacija i ponudi proizvođača na tržištu, rešavaju i fasade i krovove svojih objekata. Arhitekti treba da poznaju rešenja za provetravanje, zagrevanje potrošne vode ili sistema za grejanje, kako bi njihova integracija u objekat prošla što bezbolnije po estetiku, ali i po budžet investitora.
Sistem centralnog upravljanja zatim treba da oživi sve ono što sadrži jedan arhitektonski projekat. On treba da predstavlja vezu arhitekture sa ugrađenim instalacijama, bilo u energetskom, bilo u funkcionalnom, bilo u estetskom smislu. KNX protokol koji okuplja preko 200 proizvođača uređaja, opreme i softvera u građevinarstvu, garantuje da će sve ugrađene aplikacije bez problema sarađivati međusobno, ali i da će dozvoljavati modularno proširivanje ili smanjenje celog sistema dodavanjem ili oduzimanjem uređaja.
Najzanimljivije u celoj priči sa arhitekturom koja koristi mašinske, elektro i druge instalacije, u neposrednoj obostranoj komunikaciji već od idejnog projekta, jeste to što arhitekti (i izvođači), neće imati znatno više posla u odnosu na dosadašnja iskustva. Na tržištu (ne samo našem), ovakav pristup projektovanju može doprineti stvaranju prepoznatljivog stila arhitektonskog biroa ili izvođačke firme, a zatim i kruga klijenata koji znaju šta žele i zašto to žele. Zvuči opravdano, zar ne?
Linkovi:
- Sistemi upravljanja i automatizacija u zgradarstvu - https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/1356/820/sistemi_upravljanja_i_automatizacija_u_zgradarstvu
