Domaća građevinska operativa ove godine mogla bi u zemlji da izvede radove vredne oko 200 miliona evra. Reč je o poslovima na velikim infrastrukturnim objektima, na održavanju, ali i na projektima za koje će ih angažovati lokalne samouprave.
Građevinska operativa konačno je dobila šansu da stane na noge i dugoročno, zahvaljujući kapitalnim projektima, obezbedila posao. Vrednost radova na kojima će biti angažovani domaći neimari u narednih pet godina meri se sa nekoliko milijardi evra.
- Ove građevinske sezone kreću veliki poslovi kada je reč o infrastrukturi gde će se značajnije zaposliti domaća operativa - kaže za "Novosti" Goran Rodić, potpredsednik "Građevinsko-industrijske komore". - Reč je izgradnji Koridora 11, gde je nedavno angažovan "Energoprojekt". Ista firma radiće i modernizaciju pruge Beograd-Pančevo, koja se finansira iz ruskog kredita. Železnički most na Moravi poveren je "Mostogradnji" i "Goši". Očekuje se i početak radova na obnovi šest deonica na železničkom Koridoru 10. Na završetku drumskog Koridora 10 biće angažovane i domaće firme. Počinju radovi na "Prokopu". Planira se nastavak radova na izgradnji fabrike za prečišćavanje otpadnih voda na Dunavu u zoni Beograda. Očekuju se veliki građevinski radovi na "Kostolcu", planiraju se i veliki zahvati na hidrograđevinskim projektima, koji se odnose na izgradnju novih i revitalizaciju starih irigacionih sistema...
Kada je reč o visokogradnji, koja masovno zapošljava građevinsku industriju, Rodić kaže da treba da se pripreme projekti i lokacije za stanove za izbeglice. Ovaj projekat finansira se iz donacija, za Srbiju je obezbeđeno oko 300 miliona evra što bi omogućilo izgradnju oko 10.000 stanova. To bi tvrdi Rodić, u znatnoj meri poboljšalo status građevinske industrije u ovim kriznim vremenima.
- Izgradnja "Beograda na vodi" uposliće građevinsku industriju Srbije, omogućiće našim firmama da steknu reference, a našim mladim inženjerima i kvalifikovanim radnicima jedno novo iskustvo – ističe Rodić. - Naša Komora smatra da kroz tako velike projekte država zapošljava domaću radnu snagu i da će dobar deo tih sredstava da se vrati u budžet Srbije. Za takve poslove je vrlo važno angažovanje naših institucija i firmi, koje će sa sobom povući veliki broj malih i srednjih preduzeća.
Strano tržište
Postoje zahtevi da se srpska građevinska operativa uključi u realizaciju mnogih projekata u Alžiru, Kazahstanu, Rusiji... Kako navodi Rodić, velika je potreba za našom specijalizovanom radnom snagom građevinske struke i za poslove u Nemačkoj, Irskoj, a zainteresovane su i druge države zapadne Evrope.
- Tu su Italija, Španija, Francuska, skandinavske zemlje, ali je potrebno da država sa njima kroz bilateralne sporazume definiše način organizovanog nastupa naših radnika u tim zemljama – ističe Rodić.
