- Ministarstvo građevine zatražiće danas (5. februar 2014.) od gradova i opština da u roku od sedam dana dostave podatke o broju novih zahteva za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata, ali i umanjenjima za plaćanje legalizacije – rekla je pomoćnica ministra građevine, Aleksandra Damnjanović.
Damnjanovićeva je podsetila da je 29. januara istekao rok za podnošenje zahteva za legalizaciju po Zakonu o legalizaciji objekata, kao i rok dat lokalnim samoupravama da utvrde visinu naknada i umanjenja.
Oglas
Opštine će u roku od sedam dana, računajući od dana prijema dopisa Ministarstva građevine, precizirala je, morati da informišu ministarstvo o tome da li su donele odluke o određenim olakšicama odnosno vrstama umanjenja i rokovima plaćanja legalizacije. Lokalne samouprave će zajedno sa brojem novih zahteva morati ministarstvo da obaveste i koliko ukupno zahteva za legalizaciju imaju – novih i starih. Ministarstvo građevine će tek u narednih desetak dana imati precizne podatke o broju zahteva, dodala je ona.
Damnjanovićeva je rekla da je prema prvim procenama u Beogradu podneto između 20 i 30 hiljada novih zahteva za legalizaciju, što otprilike i odgovara broju nelegalno sagrađenih objekata u periodu 2009-2013. godina. Prema podacima iz 2010. godine, u Beogradu je bilo oko 180.000 nelegalno sagrađenih objekata.
Zakon o legalizaciji objekata je stupio na snagu 1. novembra i predvideo je rok od 90 dana za podnošenje zahteva za legalizaciju i donošenje cenovnika legalizacije na lokalnom novou. Do 11. marta 2010. podneti su zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata u zemlji, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
Zakon za legalizaciju objekata predviđa obimniju projektnu dokumentaciju i veće troškove za vlasnike.
- Građani će biti oslobođeni plaćanja za onaj deo koji su sami uložili u infrastruktruno opremanje neke lokacije. Lokalna vlast će sama to proceniti, a mi ćemo vršiti nadzor – rekao je ranije ministar građevine Velimir Ilić.
Zakon o legalizaciji objekata je, prema njegovim rečima, usklađen sa Ustavom i mišljenjem Ustavnog suda po pitanju naknade za legalizaciju, koju sada samostalno određuju lokalne samouprave.
On je podsetio da je Ustavni sud proglasio neustavnim odredbe o legalizaciji "Dulićevog" Zakona o planiranju i izgradnji, pošto je sud smatrao da se olakšicama koje je predviđao čini diskriminacija. Prema mišljenju Ustavnog suda, olakšice ne mogu da budu veće nego što predviđa redovna procedura za dobijanje građevinske dozvole.
Ministarstvo građevine će, kazao je Ilić, moći da vrši nadzor nad procesom legalizacije tek kada lokalne samouprave dostave cenovnike za legalizaciju. Ministar je podsetio da građani koji ne mogu da plate redovan proces legalizacije mogu po posebnom zakonu da upišu svoje nelegalne objekte u katastar.
Građani su mogli da podnesu zahteve za legalizaciju objekata koji su izgrađeni i posle 2009. godine odnosno do stupanja na snagu zakona. Iako je prvobitni vladin predlog predviđao da se zakon odnosi samo na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. godine, poslanici su ipak usvojili amandman koji omogućava legalizaciju objekata izgrađenih i nakon tog perioda.
Inače, zakon predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, a visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđuju lokalne samouprave, koje mogu i da smanje maksimalni rok od 20 godina.
Gradovi i opštine mogu da propišu umanjenje naknade za vlasnika porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno-poslovnoj zgradi, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešavao stambeno pitanje ako vlasnik ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje.
Umanjenje naknade je predviđeno i za vlasnike koji su izvršili opremanje građevinskog zemljišta sopstvenim sredstvima ili sredstvima od mesnog samodoprinosa i to srazmerno učešću u opremanju.
