Prošle godine Srbija je počela gradnju gasovoda "Južni tok", prvog vetroparka u Plandištu i pripreme za gradnju termoelektrane u Kostolcu. Pored reformi i primene evropskih standarda u energetici, u ovoj godini trebalo bi da bude i investicija. U Ministarstvu energetike očekuju koncesionare i privatna-javna partnerstva – i obećavaju da neće biti zakonodavnih i administrativnih barijera za ulaganja.
Voda i ugalj su kao glavni resursi. U pripremi su dve velike investicije. Prva je hidroelektrana Bistrica, za koju je Skupština već ratifikovala međudržavni sporazum s Kanadom. Dogovor o gradnji očekuje se na proleće.
Oglas
- Tu je termoelektrana Štavalj sa pripadajućem rudnim poljem i dalekovodom. To je nešto o čemu sada razgovaramo sa češkim partnerom. Pojavio se još jedan partner iz Bugarske i to je na stolu – kaže ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Posle prvog javnog poziva, u 17 gradova i opština investitori su došli da grade 212 malih hidroelektrana. U toku je drugi javni poziv za još 143 lokacije u 20 lokalnih samouprava. Tako će samo nerazvijena prijepoljsko područje dobiti 20 mini hidroelektrana, a imaju još deset neiskorišćenih lokacija.
- Angažovaće se lokalno stanovništvo i lokalna privreda, što je bitno za nas – kaže Emir Hašimbegović, predsednik Opštine Prijepolje.
Za energetske investicije nema više državnih garancija, pa se Ministarstvo energetike zalaže za koncesije i privatna-javna partnerstva.
- Sve one investicije koje se budu ticale, recimo toplana u Srbiji, treba da idu kroz javno-privatno partnerstvo – kaže ministarka energetike.
Prema njenim rečima, to je ono što može da donese dobitak i lokalnoj samoupravi, toplani i investitoru.
- Odnosi se isto i na velike projekte, poput Bistrice i Đerdapa tri, o kojem se tek razgovara – kaže Mihajlovićeva.
Ove godine mnogo se očekuje i od energetske efikasnosti. Najavljuju se brojni poslovi koji će, najpre građanima, omogućiti da štede energiju.
