Srpska građevinska operativa biće prepolovljena ako naredne godine ne bude angažovana na velikim državnim projektima, ističe Goran Rodić, potpredsednik novoformirane "Građevinsko-industrijske komore". Neimari traže od države i pomoć u izdavanju validnih garancija, zatim da uslovi tendera budu takvi da naše firme u trci za posao mogu ravnopravno da učestvuju sa strancima, da se reši pitanje crnog tržišta, kao i da interesi pojedinaca više ne budu presudni, već da odluke za ovaj važan sektor donosi esnaf.
U "zlatno" doba za naše neimare, sedamdesetih i osmadesetih godina prošlog veka, samo srpska građevinska operativa bez industrije građevinskih materijala brojala je više od 120.000 radnika. Koliko ih danas radi, zbog velikog prisustva crnog tržišta, nema preciznih podataka, ali je procena da je reč o svega oko 50.000 zaposlenih.
- Imali smo gigante "Rad", "Komgrap", "Trudbenik", "Napred", "Energoprojekt", "7. juli" i druge – navodi Rodić. - Godišnji devizni priliv srpske operative u inostranstvu kretao se od jedne i po do dve milijarde dolara godišnje. Veliki broj drugih industrijskih grana masu svog izvoza ostvarivao je preko građevinske operative na velikim projektima u inostranstvu. Srpska operativa je izvodila najsloženije inženjerske poslove od izgradnje velikih infrastrukturnih objekata, objekata posebne namene, vodila nadzor, konsalting i bila je u rangu vodećih građevinskih sila. Sunovrat je počeo devedesetih godina najviše zbog sankcija.
Dobar deo firmi, koje su radile u inostranstvu preregistrovao se u tim stranim zemljama tako da smo u jednom periodu samo u Rusiji imali blizu 55.000 radnika. Veliki broj naših radnika inženjera i tehničara ostao je da radi i u zemljama Zapadne Evrope, gde su kasnije otvarali firme i gradili širom sveta.
Domaća operativa, tvrdi Rodić, naročito je uništena od 2000. godine do danas kada je država lošom politikom dovlačila strane kompanije, dodeljivala im poslove kao glavnim izvođačima, a oni su našu operativu angažovali kao podizvođače. Naše firme ostale su bez posla, zaduživale se i konačno nakaradnom privatizacijom uništene.
- Više nema ko ni da radi, jer se za osnovna građevinska zanimanja svake godine upiše jedva pedesetak đaka u celoj Srbiji – navodi Rodić. - Prosečna starost radnika u građevinarstvu je oko 55 godina, ali naše referentne firme, kao što su "Energoprojekt", "Mostogradnja", "Planum", "Putevi Užice", "Gemaks", mogu ponovo da pokrenu posrnulu operativu. Zato je i formirana "Građevinsko-industrijska komora" Srbije čiji je prvi zadatak da sačuva i odbrani interese građevinske industrije i organizuje zajednički nastup na trećim tržištima.
Građevinske firme su danas suočene sa jednim vrlo problematičnim crnim tržištem gde pojedinci otvaraju fantomske firme i agencije, obećavaju radnicima velike zarade, vode ih u inostranstvo gde se prema njima ponašaju kao prema roblju.
- Mnogi ne smeju ni da prijave šta su doživeli od sramote i tome mora da se stane na kraj - ističe Rodić. - Drže ih u barakama, oduzmu im pasoše, rade svakojake poslove, nikada im se ne daju pare koje su zaradili, a niko od vlasnika tih fantomskih firmi nije odgovarao. Isto tako prisutna je velika količina građevinskog materijala sa crnog tržišta sumnjivog kvaliteta, a firme koje rade legalno su debelo oštećene.
Alžir, Rusija, Emirati...
Na tradicionalnim tržištima gde je bila prisutna naša operativa u narednih pet godina naši neimari bi mogli da izvedu radove vredne gotovo tri milijarde dolara, ističe Rodić. Na tim tržištima kao što su Alžir, Libija, Kazahstan, Tunis, Maroko, Rusija, Gvineja, Peru, Katar, Emirati... u narednih deset godina očekuju se investicioni radovi koji premašuju 400 milijardi dolara, a srpska operativa, ako se dobro organizuje, ima veliku šansu da obezbedi sebi poslove.
