Bratstvo manastira Hilandara obnovilo je nešto više od 50 odsto izgorelih konaka i drugih manastirskih objekata. Obnova se odvija postupno, tako da se ne naruši autentičnost koju je manastir imao pre požara. Uporedo s tim, monasi obnavljaju i ekonomiju manastira.
Požar iz 2004. godine je najveći u osmovekovnoj istoriji Hilandara. Dve godine kasnije započeta je i najveća obnova tog manstira. Prvo su raščišćeni izgoreli objekti, pripremljena je projektna dokumentacija i 2006. su počeli radovi. Svedok tog procesa je arhimandrit Metodije, izabran na tron igumana Hilandara 2010. godine.
Oglas
- Do sada je obnovljeno nešto više od 50 posto onoga što je izgorelo. Prvo smo obnovili konak iz 1814. godine, a posle toga smo odmah preuzeli obnovu najvećeg od svih izgorelih konaka. To je konak iz 1821, jer njegovom obnovom praktično završavamo najveći deo izgorelog dela i on se sada privodi kraju – kaže iguman Metodije.
Zajedno sa obnovom konaka radi se treća celina, odnosno ulazni kompleks manastira, pa je Hilandar, praktično, čitav u obnovi. Uporedo sa obnovom izgorelog dela, monaštvo rekonstruiše i delove manstira koji su stradali od zuba vremena. Pirg Svetog Đorđa ima najstariji živopis u manastiru. Živopis iz 12. veka je bio ugrožen zbog prokišanjavanja krova.
- Iako taj objekat uopšte nije stradao u požaru, mi smo bili prinuđeni da krov zamenimo da bismo zaštitili najstariji živopis. Takođe radimo i druge objekte koji su ugroženi, tako da slobodno možemo da kažemo da je obnova koje sada vrši najveća u istoriji Hilandara, posle onog velikog poduhvata koji je bio u vreme svetog kralja Milutina – kaže iguman.
Pretpostavlja se da će kompletna obnova manastira potrajati više godina. Uporedo 50 monaha obnavlja i ekonomiju manastira, vodeći se idealom da sve što je im potrebno proizvode sami.
