Saborni hram Hristovog Vaskrsenja posle, dve decenije gradnje, nikao je na Momišićima, nekadašnjem metohu Hilandara, u Podgorici i biće osvećen 7. oktobra. Podgorica je bila jedini glavni grad u Evropi koji nije imao saborni hram. A ovaj što je dobila, jedinstven je po svojoj arhitekturi i lepoti. Podseća na bogomolje iz vremena velikih hrišćanskih careva koji su podizali i dičili se ovakvim zdanjima. Delo je arhitekte Peđe Ristića, koji je projektovao oko 90 crkava i u tom poslu nema mu ravnog na ovim prostorima.
Hram je površine 1.270 kvadratnih metara, koliko ima i njegova kripta, visine 41,5 metara, sa sedam pozlaćenih krstova, prilog crnogorskih plemena i 17 zvona pristiglih iz livnice "Vera" iz Voronježa, bratske Rusije. Jedno od njih teško je 11 tona i najveće je na Balkanu. Na zvonu piše da ga prilaže narod Crne Gore, Boke i Primorja. Tu je i centralni polijelej (luster sa svećama) od 1.200 kilograma i prečnika devet metara. Najveći je u Evropi i urađen je u ukrajinskom gradu Ljvovu, po umetničkom nacrtu protojereja stavrofora i zamenika starešine hrama Dragana Mitrovića, koji je uradio i projekte ikonostasa, podnog mozaika...
Saborni hram je najveća crkva u hrišćanstvu koja je oslikana u fresko tehnici! Zasluge za taj podvig pripadaju jeromonahu Lazaru Stojkoviću, Milošu Janićijeviću Raškom, Anastasiju Radoviću, Damiru Mladenoviću, Gavrilu Markoviću, Borisu Markušu, Vuku Dabetiću, Nikoli Radoviću, Lidiji Tijanić, Radu Sariću i monahu Gavrilu.
- Posle osam vekova od oslikavanja Sopoćana, koji su deo svetske kulturne baštine, prvi put imamo hram oslikan sa pozlatom na fresko-malteru – kaže Miloš Janićijević.
Kamen temeljac za izgradnju hrama 9. avgusta 1993. postavila su tri patrijarha, vaseljenski Vartolomej, srpski Pavle i moskovski Aleksije. Izgradnju hrama početkom devedesetih zdušno su pomogli Vlada Crne Gore, premijer Milo Đukanović i Momir Bulatović, koji je u to vreme obavljao najveće državničke poslove. Od tada do danas uloženo je blizu šest miliona evra, a broj priložnika povećao se na nekoliko hiljada!
- Od srednjeg veka naovamo nigde nema toliko kamene plastike, umetničkih detalja, kao što je ugrađeno na našem hramu. Otac Dragan Mitrović sačuvao je predanja Zete, Primorja, Crne Gore, počev od hrišćanske Duklje, pa do Miholjske Prevlake, Gradine Martinićke, preromanike i romanike i sve to verno preneo. Cela donja osnova hrama je od megalita, grubog kamena, koji su neimari na licu mesta obrađivali.
Dok se na prelepoj pravoslavnoj bogomolji radovi privode kraju, počasni odbor, koji je formirala Vlada Crne Gore za obeležavanje ovog najvećeg duhovnog sabora, pokazao je spremnost da ceo događaj prođe kako dolikuje.
