Poplave koje su minulih decenija nanosile ogromnu štetu žiteljima terena oko Skadarskog jezera, mogle bi postati prošlost ukoliko bi nadležni prihvatili savete profesora dr Mihaila Burića, koji rešenje vidi u izgradnji tunela između jezera i mora.
- To se pokazuje kao tehnički i ekonomski najracionalnije – kaže Burić. - Skadarsko jezero je najveći hidrografski objekat crnogorskog kopna, nacionalni park i značajan ekonomski resurs. Promenama vodostaja ono nanosi znatne štete stanovništvu, objektima i poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga smatram da su se stekli uslovi da se definišu mogućnosti regulacije "velikog blata", čije projektovanje i realizacija traju verovatno duže od svih projekata u Crnoj Gori.
Oglas
Tehničko rešenje odvodnjavanja jezera tunelom je ispitano idejnim rešenjem, a u izradi idejnog rešenja tunela za odvodnjavanje učestvovali su priznati eksperti, predsednik komisije Uneska za hidrologiju u Srbiji, prorektor Beogradskog univerziteta i drugi. Po jednoj varijanti, tunel bi mogao biti dug oko 14 kilometara, sa izlazom kod Bara. Moguće su i druge lokacije.
Pri različitim vodostajima, propusna moć tunela bila bi različita. Projekcija kontrole nivoa jezerske vode i dinamika pražnjenja i punjenja su deo ukupnog rešenja. Projekat rešenja problema Skadarskog jezera regulacijom korita Bojane uradilo je vodoprivredno preduzeće "Zeta", koje je uzelo u obzir karakteristike ove reke, duge oko 36 kilometara.
- Na nekim mestima, kao kod Fraskanjela, dno korita reke je čak oko 15 metara ispod nivoa mora, a na ušću u Jadransko more na dva-tri metra. Pri rešavanju ovog problema treba imati u vidu i da će se Bojana s vremenom pomerati prema teritoriji Crne Gore. Zato treba definisati državnu granicu putem stabilnih geodetskih tačaka i preduzeti posebne poduhvate za zaštitu desne obale. Takođe, prokopavanje korita Bojane dovelo bi do promene uslova toka i izmenjenih erozionih dejstava, čime bi se ugrozilo ostrvo Ada – objašnjava profesor Burić.
Sve ovo ukazuje, kaže Burić, da se radi o suptilnom stručnom i hidrotehničkom poduhvatu koji treba realizovati sa puno znanja.
- Projekat regulacije reke Bojane mora uzeti u obzir postojanje uzvodnih hidroelektrana, ulogu mostova koji pri visokim vodostajima predstavljaju branu, ulogu plime i oseke, a posebno produbljivanje korita koje je već dosta ispod nivoa mora. Time bi bila sasvim izvesna ugroženost ostrva Ada, kao i aktiviranje regresivne erozije koja bi sigurno delovala na prirodnu branu jezera – kaže prof. Burić. - To bi bilo izraženo do te mere da bi se s vremenom postavilo i pitanje opstanka samog jezera. Sve navedeno ukazuje da rešenje poplava regulacijom korita reke Bojane nije održivo, pri čemu se tunel pokazuje kao tehnički i ekonomski najracionalnije rešenje.
Finansiranje poduhvata
Profesor Burić podseća da se do sada nije dovoljno efektno kalkulisalo sa vrednošću zemljišta u odnosu na tehničko rešenje.
- Kako 140.000.000 kvadratnih metara odvodnjenog zemljišta u Zeti vredi najmanje 700 miliona evra, ako uzmemo da kvadratni metar košta pet evra. Ovakav novi kvalitet zemljišta mogao bi povećati vrednost na 10 evra za metar kvadratni, a tehničko rešenje tunela prečnika devet metara koštalo bi oko 100 miliona evra. To znači da ovaj poduhvat može sam sebe da finansira – kaže dr Burić.
Da li će se to realizovati tenderom ili aranžmanom sa privatnim investitorima ili sa EU, koja će sigurno biti zainteresovana zbog važnosti hrane, stvar je analize. S obzirom na to da Albanija nije rešila to pitanje na njenoj teritoriji, Crna Gora bi na ovaj način amortizovale poplave u Albaniji.
