Dok domaći građevinci prete štrajkom i traže od države da hitno preduzme mere pomoći tom sektoru, iz Ministarstva građevine poručuju da para nema. Ministar Velimir Ilić kaže da je ove godine budžetom predviđeno svega 5,5 miliona evra za pomoć građevini, a da su pojedine firme u gubitku i po 30 miliona evra.
- Kako ja da im pomognem s takvim budžetom – pita se ministar Velimir Ilić.
Predstavnici sindikata, međutim, stvari gledaju malo drugačije i traže konkretne predloge i odgovore od resornih ministarstava.
- Neverovatno je da država ima para za sve ostalo osim za građevinski sektor. Mi ne tražimo da nam daje po 10.000 evra po otvorenom radnom mestu, već da nam omogući da dođemo do posla. Za naš sektor, poslednja iole pristojna godina bila je 2008, od tada stanje u kom se nalazimo može slobodno da se nazove elementarnom nepogodom – kaže predsednik Sindikata radnika građevinarstva i IGM Duško Vuković.
On napominje da su aktuelne brojke poražavajuće. Za tri godine broj zaposlenih u građevinskom sektoru sa 120.000 pao je na oko 70.000, 3.000 preduzeća je ugašeno, a plata građevinaca je među najmanjim u zemlji. Najveći problem predstavljaju dugovanja države koja se procenjuju na oko milijardu evra, mada zvanični podatak ne postoji. Nemaju ga ni resorna ministartstva. Ministar Velimir Ilić kaže da njegova smena neće rešiti nagomilane probleme u građevinarstvu.
- Oni imaju pravo da traže moju smenu, ali nisam ja kriv što retko koja naša firma može da dobije bankarske garancije za izvođenje krupnijih poslova – rekao je Ilić.
Kao primer, ministar je naveo je to što su na Koridoru 11 trenutno samo dve naše firme uspele da dobiju bankarsku garanciju. On kaže da Ministarstvo ne može da dodeli posao bilo kome, pogotovo od kada je stupio na snagu novi Zakon o javnim nabavkama kojim su pooštreni uslovi za raspisivanje tendera. S druge strane, ministar ističe i da mnogim firmama Ministarstvo ne može da dodeli bilo kakav posao jer su u blokadi.
- Oni moraju da se međusobno ukrupne, izoluju zdrave delove firmi, nađu strateške partnere, ali im je u svemu tome potrebna i pomoć države, banaka, Fonda za razvoj – kaže Ilić.
Građevinski stručnjak Goran Rodić podseća da je za stanje u građevinarstvu odgovorna upravo država, koja je brojne firme oterala na doboš jer nije izmirivala svoja dugovanja.
- Prvo to mora da se reši, pa sve ostalo. Firme su debelo u blokadi jer su radile za državu direktno ili indirektno kao podizvođači, i šta se desilo – domaće firme nisu uspevale da naplate izvedene radove, a da bi nastavile da rade, morale su da uzimaju kredite po zelenaškom kamatama, koje opet s druge strane nisu mogle da vraćaju jer nisu imale posla. Tako sada imamo situaciju da je 80 odsto građevinske operative u blokadi – kaže Rodić.
Država je građevinskom preduzeću "Napred" u jednom trenutku dugovala čak milijardu dinara. Taj dug se sada smanjio na 300 miliona dinara, ali samo zato što je to preduzeće u međuvremenu većinu poslova prebacilo u Rusiju, tako da novih potraživanja ovde nema, a zaostala polako pristižu i naplaćuju se.
- U proseku dug za izvršeni posao u Srbiji naplaćuje se po godinu i po dana. Pošto smo došli u situaciju da ne možemo ni da naplatimo, ali ni da dobijemo posao, mi smo se prebacili na rusko tržište. Nama je sada tamo dve trećine radnika. Na taj način njihova radna mesta su sačuvana i mi u poslednje tri godine nikoga nismo otpustili – kaže direktor preduzeća "Napred" Dobroslav Bojović.
On kaže da od države ne očekuje da im da novac, već da im omogući da dobijaju poslove.
- Umesto što poslove daju Kinezima i Azerbejdžancima država treba da omogući nama da ih dobijemo. Mogli bi uslove tendera za dobijanje posla malo da prilagode domaćim firmama. Time bi bio obezbeđen posao u naredne tri godine – kaže Bojović.
Neravnopravna utakmica
Građevinski stručnjak Goran Rodić objašnjava zašto domaća operativa ne može da konkuriše strancima.
- Na domaćem terenu kajmak ubiru isključivo stranci. Oni nam daju kredit, tu ubiru kamatu, za dobijeni posao uzimaju deo profita i na kraju dobijaju i reference. Uslovi tendera kod nas su takvi, da čak i kad se udruže u konzorcijum domaće firme teško mogu da ispune uslove iz tendera u kojima se traži da u poslednje tri godine izvođač mora da ima, recimo, obrt od 100 miliona evra godišnje. Pa ko to može da ispuni od naših? – pita se Rodić.
