Samo zbog rada na crno država godišnje gubi milijarde evra, a jedan od najugroženijih privrednih sektora je građevinarstvo, u kom se gotovo polovina posla obavlja nelegalno. Broj zaposlenih u ovoj grani se tokom krize prepolovio, a Samostalni sindikat građevinarstva u potrazi za rešenjem sastavio je listu hitnih mera koje država mora da preduzme, a koje će na sastanku u Ministarstvu građevinarstva predstaviti državnoj sekretarki Aleksandri Damnjanović. Na toj listi ključno mesto zauzima smanjenje fiskalnog opterećenja, ali i gotovinskog plaćanja, kao i hitno usvajanje zakona o inspekcijama.
- Takav zakon u Srbiji nemamo, a neophodan je, jer bi omogućio bolju koordinaciju i integraciju inspekcije rada, tržišne, građevinske inspekcije, poreske uprave, uprave carina i MUP, ali i zatvorio rupu u sadašnjim nadležnostima, inspekcijskih službi koje omogućavaju bujanje rada na crno – kaže predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinskoj industriji Duško Vuković.
Oglas
Rad na crno bi sprečila i mera kojom bi se poslodavci onemogućili da isplaćuju zarade radnicima "na ruke", odnosno kada bi se uveli podsticaji za elektronsko plaćanje. Osim toga, smatra Vuković, smanjenje fiskalnog opterećenja troškova rada pomoglo bi građevini koja je prošle godine bila na 16. od ukupno 19. privrednih grana po prosečnim zaradama.
- Poreski klin rada, odnosno količnik ukupnih poreza i doprinosa na zarade i ukupnih troškova rada je visok na niskim nivoima zarada, a izuzetno nizak na visokim zaradama. Na nivou minimalne zarade poresko opterećenje u Srbiji je četvrto po visini među svim evropskim državama, što predstavlja neverovatan podsticaj za održavanje ali i rast neformalne zaposlenosti i svakako društveno nepravično poresko opterećenje najsiromašnijih slojeva radnika i građana – napominje Vuković.
Sindikat predlaže da lični cenzus do visine minimalne zarade bude neoporezovan, da stopa za prosečne plate bude 10%, a da se oni sa zaradama većim od šest prosečnih plata oporezuju sa 40%.
