Kupiti ili prodati nekretninu pitanje je kojim se špekulanti bave već nekoliko godina. Podstanarima se čini da su cene stanova još uvek visoke i da bi se još mogle smanjiti te da treba sačekati pravi trenutak, a prodavcima su preniske: kažu, ne isplati se da jeftino straćkaju uloženi novac i čekaju bolju cenu. Šta je kome činiti?
Koliko god da su cene stanova pale u poslednjih nekoliko godina i koliko god investitori tvrde da su dodirnule dno isplativosti gradnje, tržišni analitičari procenjuju da će i dalje padati još barem dve do tri godine, a tek oko 2020. vratiti se na današnji nivo. Da bi se prodaja stanova povećala, mora da se poveća kupovna moć građana koji su bez stana, da budu bolji uslovi za kredit i da se osiguraju radna mesta, što neće biti uskoro. Interesovanja za kupovinu ima, ali malo je realizovanih ugovora.
Polovina kupaca stan kupuje uz pomoć kredita, ali standardnog hipotekarnog jer subvencionisani idu veoma sporo, i to su uglavnom mlađi ljudi koji se kuće. Ostali plaćaju gotovinom koja je delimično ili u celosti iz otpremnine neke firme, kojom kupci deci rešavaju krov nad glavom, a ima i poljoprivrednika koji su prodali zemlju da bi rešili stambeno pitanje deci koja se u gradu školuju ili rade. Gotovo svi traže manje stanove, bez obzira na to da li će u njima da stanuju ili će im poslužiti za rentiranje.
Omanji stan od 33 kvadrata na Satelitu u Novom Sadu može se kupiti za 21.000 evra. Međutim, prodavac garsonjere na Grbavici uspeo je da za 24 kvadrata dobije 32.000 evra, što znači da se na cenu kvadrata preslika kvalitet stana. Zimski period oduvek najslabiji za kupovinu i očekuje veći promet dolaskom proleća, kada će kupaca sigurno biti više, ali prodavci zbog toga ne treba da očekuju bolju cenu kvadrata.
Šta se dešava i kuda idemo pokazuju i podaci o postrtanju građevinarstva. Republički zavod za statistiku objavio je da je izgradnja stanova u Srbiji opala u decembru prošle godine 41,2 odsto u odnosu na isti mesec 2011. godine. Po broju izdatih dozvola, u decembru je prijavljena izgradnja 536 stanova. U decembru su, inače, izdate 502 građevinske dozvole, što je 21,2 odsto manje nego u decembru prethodne godine. Indeks predviđene vrednosti radova veći je 96,4 posto u odnosu na decembar 2011. godine, na šta je najviše uticala dozvola izdata za izgradnju vetroelektrane Plandište. Po vrsti građevina, u decembru je izdato 74,5 odsto dozvola za zgrade i 25,5 odsto za ostale građevine. Od ukupnog broja dozvola za izgradnju zgrada, 71,9 odsto odnosi se na stambene i 28,1 odsto na nestambene, dok se kod ostalih građevina najveći deo, odnosno 75 odsto, odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove.
Najveća građevinska aktivnost zabeležena je u Južnobanatskoj oblasti, slede Beogradska oblast, Južnobačka, Sremska i Zapadnobačka, dok se učešća ostalih oblasti kreću do 1,1 odsto.
