Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije u budžetu za ovu godinu obezbedilo je sredstva za izradu glavnih projekata koji će definisati da li će se rušiti ili sanirati oštećeni delovi zgrada Generalštaba, spomenika kulture u Ulici kneza Miloša u Beogradu koji je razoren u bombardovanju NATO-a 1999. godine.
Procenjuje se, kažu u ministarstvu, da bi rušenje na zgradi A (objekat levo od raskrsnice Nemanjine i Kneza Miloša, gledano iz pravca od Glavne železničke stanice ka Slaviji) koja je više oštećena, koštalo od 340.000 do 620.000 evra, zavisno od toga da li bi se rušio objekat do druge etaže – oko 4.400 kvadratnih metara – ili sve do devetog sprata (9.341 kvadrat). Uklanjanje 2.100 nestabilnih kvadrata zgrade B, čija se kula i dalje koristi, stajalo bi oko 140.000 evra. U Ministarstvu odbrane nemaju izričit odgovor na pitanje da li će oni zaista raditi projekat rušenja ili sanacije ili će sačekati ishod pregovora sa šeikom Muhamedom bin Zajedom, koji je zainteresovan da kupi kompleks, i prepustiti novom vlasniku (ko god da to bude) odluku o tome šta će da radi sa zdanjem.
- Republička građevinska inspekcija zahteva da se uklone nestabilni delovi zgrada A i B, pri čemu se insistira na delovima koji su okrenuti Nemanjinoj ulici, radi bezbednosti saobraćaja i prolaznika. Mere koje će se preduzeti na rušenju i raščišćavanju zgrada, odnosno u kojoj meri i do kog nivoa će se naložiti rušenje, znaće se tek po izradi i usvajanju projektne dokumentacije. Aktivnosti na realizaciji radova vezanih za raščišćavanje i rušenje započete su sredinom 2012. godine. Sredstva za izvršenje radova po usvojenim glavnim projektima za rušenje i raščišćavanje oba objekta nisu obezbeđena – navedeno je u Ministarstvu odbrane, uz preciziranje da će o daljem raspolaganju Generalštabom odlučiti njegov vlasnik, Republika Srbija, odnosno Republička direkcija za imovinu.
Arhitekte izričito za očuvanje autentičnog izgleda
Rasprava u javnosti oko sudbine Generalštaba, dela arhitekte Nikole Dobrovića, počele su pre desetak dana, kada je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma uputilo inicijativu da se to zdanje izbriše iz registra kulturnih dobara, u kojem se nalazi od 2005. godine. To bi omogućilo novom vlasniku da preuređuje kompleks, bez obaveze da očuva njegov autentičan spoljni izgled, pa i da ga – sravni sa zemljom.
Republička direkcija za imovinu 2006. prva je pokrenula inicijativu da se sa kompleksa skine zaštita, jer su se za gradnju na tom placu interesovali investitori iz Italije. Godinu kasnije Republički zavod za zaštitu spomenika kulture konstatovao je da nije došlo do promena koje bi opravdale ukidanje statusa kulturnog dobra.
Udruženja arhitekata i danas, kao i pre sedam godina, protive se ideji da se, kako kažu, jedno od najvrednijih arhitektonskih dostignuća u Srbiji u poslednjih 200 godina ostavi bez zaštite.
Procedura brisanja nekog zdanja iz registra kulturnih dobara ista je kao i za upisivanje u taj spisak, što znači da bi mogla da potraje i dve godine. Konačnu reč daje Vlada Srbije.
