Srbija bi godišnje mogla da zaradi milijardu evra od građevinskih poslova u svetu, ali taj iznos je mnogo manji pošto bez domaćih bankarskih garancija, u zemlju unose mnogo manje, jer su prinuđeni da budu podizvođači, a ne glavni majstori na gradilištima. Očekuju od države da stane iza njih, jer su sve više traženi na svetskom tržištu velikih građevinskih radova i poslova.
Velimir Ilić, ministar građevine i urbanizma, najavljuje da će uskoro biti osnovana srpska razvojna banka, koja bi, između ostalog, pratila i naše građevince u inostranstvu.
- Ona bi bila pod strogom kontrolom Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija kako se ne bi ponovilo ono što se dogodilo sa Razvojnom bankom Vojvodine. Građevinska preduzeća bi zalagala hipoteke, a za uzvrat dobijala povoljne kredite i gotovo besplatne garancije. Ali, po strogo propisanim i kontrolisanim uslovima – kaže Ilić.
Irak, koji ulaže oko 100 milijardi dolara u puteve, bolnice, više od milion stanova, savremene sisteme za navodnjavanje, dvadesetak elektrana, poziva naše kompanije da učestvuju u izgradnji ratom razorene zemlje. Poziv je takođe stigao iz Libije koja ulaže 500, Alžira koji investira 260, Irana, čija ulaganja iznose 70 milijardi dolara. Naši neimari su traženi i Rusiji, Kazahstanu, Nemačkoj, ali iza njih i njihovog rada niko neće da stane kao garant – da će posao obaviti kvalitetno, na vreme i po datoj ceni.
Građevinsko preduzeće „Planum” je nedavno u Angoli ugovorilo izgradnju vojne bolnice, fabriku lekova i vojne baze u vrednosti od 100 miliona dolara, ali garancije nisu mogli da dobiju u Srbiji, bez obzira na značaj i veličinu posla.
Ratomir Todorović, direktor ovog preduzeća, kaže da nijedna banka koja posluje u našoj zemlji ne može da im da garancije od 20 do 30 miliona evra. Zato su garancije morali da potraže kod švajcarskih i ruskih banaka. Da bi naše firme u većem broju mogle da nastupe na inostranim tržištima potrebno je da se udruže kaže on, a država da osposobi jednu banku koja bi ih pratila u izvođenju izvoznih poslova.
U Sberbanci, koja je odnedavno kupila Foklksbanku, garancije za građevinska preduzeća koja rade u inostranstvu nisu davali, jer nisu bili njihovi klijenti. Dotle u banci Inteza kažu da oni prate građevinska preduzeća tokom realizacije posla od tenderskih i garancija za dobro izvršenje posla do davanja garancija za otklanjanje nedostataka u garantnom periodu.
- Uslovi pod kojima izdajemo garancije zavise od obima i uspeha ranije saradnje banke i preduzeća, poslovnog rezultata i bilansa privrednog subjekta. Vrednuje se kvalitet radova koje je preduzeće prethodno izvodilo, kao i raspoloživi izvori finansiranja projekata u zemlji u kojoj su radovi planirani – navode u Intezi.
Kada se garancije uzimaju u inostranstvu, one su prilično skupe i gotovo neisplative, naglašava Goran Rodić, sekretar udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije. Nekada su ih naše firme dobijale sa kamatom od jedan do dva odsto, a danas kada se svrstavamo u rizične zemlje one iznose 10 do 15 odsto kod komercijalnih banaka. Naravno traži se da firme budu solventne i da imaju reference.
Strane firme koje posluju u Srbiji takođe treba da obezbede garancije za dobro izvršenje. Ali one nemaju problem solventnosti i referenci pa mogu da dobiju garancije prvoklasnih banaka. Dok domaće građevinske firme ne ožive PKS predlaže osnivanje državnog garantnog fonda.
- Te garancije bi mogle da dobiju samo firme koje rade velike poslove. One bi bile odgovorne za dobro izvršenje posla kako bi država bila sigurna da garancija neće biti aktivirana. Prethodnoj vladi smo predlagali da osnuje garantni fond od najmanje 150 miliona evra, ona je bila spremna na manji iznos ali se na tome sve završilo – kaže Rodić.
Ipak od garantnog fonda ni u ovogodišnjem budžetu nema ništa. U Ministarstvu finansija kažu da svako ministarstvo planira i predlaže budžet za svoje aktivnosti, a garantni fond je u nadležnosti Ministarstva građevinarstva. Međutim, ministar Ilić kaže da za tim nema potrebe, pošto će biti osnovana razvojna banka.
