Autoputevi kroz Srbiju godinama su glavni izborni adut gotovo svih stanaka, a što su se oni više busali u grudi, to je bruka na Koridoru 10 bivala sve veća jer posao nikako da se zvrši a autoputeve gradimo brzinom manjom od deset kilometara godišnje. Dok jednu deonicu ili jednu traku napravimo, druga se napuni zakrpama i tako već više od dve decenije...
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio je da će saobraćajni Koridor 10 biti završen do kraja 2014. godine. Iako uveliko poznat po postavljanju rokova, koji su bili više nerealni nego realni – što je u više navrata i sam ministar komentarisao, obrazlažući to jedinim načinom da se ipak uspe u realizaciji nekog projekta. Ta procena mogla bi biti realna, s obzirom na to da su obezbeđene pare i rešeni imovinskopravni problemi, potpisani ugovori i utvrđeni rokovi, a EU pritiska novom mapom evropskih koridora.
Istina je da je završetak Koridora 10 više od decenije bio glavni predizborni adut, da je ministar Mrkonjić i pre poslednjih izbora još u jesen 2011. obećavao Koridor do kraja 2013, što je ova, a ne sledeća godina, međutim, pošto izgradnja šepa već predugo, optimisti kažu – samo da se već jednom završi. Započeta je još u vreme Miloševića, kada je bivšem konzorcijumu „Rast” dodeljena koncesija za deonicu od Novog Sada do Beograda, zatim je koncesija oduzeta, pa se autoput od Batajnice do Beške gradio iz budžeta, od Beške do Novog Sada kreditom. Kod izgradnje druge trake autoputa od glavnog vojvođanskog grada do Subotice ponovljena je koncesiona greška i izgradnja poverena austrijskoj „Alpini” u sastavu trodelne koncesije do Požege, a na kraju su je izgradili domaći putari iz domaćih para, ali na rok plaćanja kroz čak gotovo tri godine. Preostale deonice finansiraju se iz stranih kredita, a rade uglavnom starni izvođači.
Oglas
Da bi se izgradnja Koridora 10 ubrzala, država je svojevremeno osnovala Preduzeće „Koridori Srbije” da bi pomoglo JP „Putevi Srbije” i koje je bilo zaduženo za poslove eksproprijacije i izrade planske dokumentacije, što se pokazalo kao glavni problem. Izgradnju je donekle ubrzao i predlog transformacije postojećih saobraćajnih koridora u jedinstvenu transportnu mrežu za zemlje članice EU, koje je usvojila Evropska komisija, a koje se najozbiljnije tiču i Srbije. Iako još nije članica EU, a na tom je putu, Srbiji je posebno važno da je izmenjena transportna mreža ne zaobiđe.
Koridor 10 podrazumeva izgrađen autoput sa šest traka na svih 800 kilometara, koliko prolazi kroz našu zemlju na pravcima Šid-Beograd-Niš-makedonska granica, Niš-Dimitrovgrad i Horgoš-Subotica-Novi Sad-Beograd. Severni krak Koridora je u kompletiran, što znači da je preostalo da se završe južni i jugoistočni deo.
Evropi važan istočni krak
Za Evropu je posebno značajan krak Koridora 10 prema istoku, koji još nije izgrađen, jer je preko Srbije put sa zapada Starog kontinenta najkraći. Usput rečeno, najozbiljnije mu konkuriše Koridor 4, koji prolazi kroz Rumuniju i Bugarsku, zemlje članice EU. Na izgradnji autoputa od Niša do Dimitrovgrada uz austrijsku „Alpinu” rade grčke firme „Terna” i „Aktor”, na deonici Prosek-Crvena Reka češka „Subtera”, a radove finansira Evropska investiciona banka s 96,5 miliona evra. Ugovoreni rok je 2014.
