Većini banaka, koje su Putarskim preduzećima iz Nibens grupe odobrile kredite u vrednosti od oko 140 miliona evra, glavna garancija i preporuka bila je što rade sa državom. U isto vreme mnoge druge firme prolazile su kroz sito i rešeto, proveru podataka, vlasnika, povezanih firmi, dugova i na kraju često odbijene uz obrazloženje da im je rđava kreditna istorija.
To za Mila Đuraškovića, vlasnika Nibens grupe, nije važilo. Iako su neke od njegovih kompanija kontinuirano bile u blokadi i po godinu dana, to bankama nije smetalo da mu odobre kredite, niti državi da mu dodeli velike poslove na izgradnji autoputeva.
Preduzeća iz Nibens grupe, kako se nezvanično može čuti, najviše kredita podigla su u AIK banci AD Niš (oko 50 miliona evra). Zatim, kod Unicredit banka (25), Intese (17), Societe Generale (osam) i EFG (takođe osam miliona evra).
Činjenicu da su odobravali vredne kredite firmama, koje su uvezane međusobnim jemstvima, jedan od bankara objašnjava da su smatrali da im je naplata sigurna, pošto je reč o firmama koje rade sa državom. "Ova grupacija učestvuje sa 40% u ukupnoj putnoj privredi Srbije. Godišnje su imali 150 do 200 miliona evra realizovanih kredita. Naravno da smo se obezbeđivali hipotekama i zalogama. I te firme kao i ostale, koje konkurišu za kredite, prošle su provere", kaže ovaj bankar.
"Puteve grade dobre platiše i zato su građevinska preduzeća koja izvode radove za nas bili mali bogovi", odgovor je drugog bankara na pitanje kako su banke bezuslovno davale kredite Nibens grupi.
"Nama je nebitno da li su investitor država ili privatnik, koji put gradi kroz koncesije. U svim zemljama najveće investicije idu u putnu privredu. Tu je velika dobit i zbog toga banke rado kreditiraju putarska preduzeća. To nije jedini, ali je važan preduslov. Naravno da se obezbeđujemo hipotekama i da zaračunavamo komercijalne kamate", navodi drugi sagovornik novinara dnevnog lista Politika.
U bankarskim krugovima može se, međutim, čuti da je najveći problem to što se neke banke nisu adekvatno obezbedile, čak i kada su stavile hipoteku na imovinu tih preduzeća. Milan R. Kovačević, konsultant za investicije, smatra da su veliki poslovi i planovi firmi Nibens grupe bankarima bili razlog da im odobre kredite. Jer, i njima je bilo u interesu da plasiraju novac.
"Pri odobravanju pozajmica trebalo je da banke proveravaju povezana lica, kakve su im reference, kako su pozicionirane na domaćem, a posebno na susednim tržištima. One moraju da pročešljaju celokupnu genezu preduzeća, bonitet, da nije u blokadi, kolika su mu dugovanja. Njima je od svega toga očigledno najveća garancija bila ta što su ove firme u velikoj meri bile angažovane na državnim projektima. Da sam bankar, bojao bih se da im odobrim kredit baš zato što su angažovane na državnim projektima", kaže Kovačević.
Konverzija duga u akcije, reprogramiranje i ostali potencijalni elementi finansijske konsolidacije, takođe zavise od plana reorganizacije koji će organi uprave Nibens grupe ponuditi.
Bankari su se sa predstavnicima države dogovorili da formiranjem zajedničkog menadžmenta u ovim firmama pokušaju da spasu preduzeća i 5.200 zaposlenih radnika, a time i uloženi novac, što je u interesu svih.
