INFONET-468X60-BANNER

MLADOST-970X250-BANNER

Koliko koštaju Mrkonjićevi rokovi?

06.06.2011. | B92

Niko u Srbiji nije se do sada usudio da kaže koliko će zemlja izgubiti zbog stalnog produžavanja rokova gradnje na putnom Koridoru 10. Glavni putni pravac, koji je u Nacionalnom investicionom planu proglašen za okosnicu razvoja domaće privrede, još se gradi i jasno da je gubitak ogroman, a Srbija će sve dok se i poslednji kilometer te saobraćajnice ne pusti u promet, biti crna tačka u sistemu magistralnih evropskih autoputeva.

Srbija je, barem kad je reč o povoljnim kreditima dobijenim od Evropske investicione banke i drugih međunarodnih finansijskih organizacija uključujući i Svetsku banku, do sada bila uspešna i povukla je, kako navodi ministar infrastrukture i energetike Milutin Mrkonjić, više od milijardu evra stranih zajmova neophodnih za završetak radova na putnom Koridoru 10.

Ispostavilo se, na primer, da kraj gradnje izuzetno važnog novog mosta kod Beške nije moguć pre kraja septembra, iako su još potkraj minule godine stizala uveravanja da će rok za završetak tog objekta uslediti “u januaru, eventualno u februaru, ili najdalje u martu.” Isto važi i za deonicu Severnog kraka Koridora 10 od Kelebije, na srpsko - madjarskoj granici do Novog Sada, zatim obilaznicu oko Novog Sada, deo obilaznice oko Beograda, a pogotovu za delove autoputa koji treba da se naprave do srpsko-bugarske i srpsko-makedonske granice.

Uprkos dobijenim i povoljnim, po dužni otplate i visini kamatne stope, stranim kreditima i znatnim izdvajanjima iz našeg budžeta, rok za gradnju dela Koridora 10 od Horgoša do Dimitrovgrada, pomeren je više puta i sada se, prema rečima upućenih stručnjaka, može kazati da kraj radova na toj saobraćajnici i delu autoputa koji vodi do srpsko-makedonske granice može uslediti tek u 2013. godini.

"Realan rok za gradnju celog Koridora 10 je, u najboljem slučaju, kraj 2013. godine, ali pod uslovom da radovi na svim preostalim deonicama autoputa započnu najkasnije do kraja 2011. godine", izjavio je krajem maja generalni direktor javnog preduzeća Koridori Srbije Milutin Mišić.

Mrkonjić je, međutim, za B92 izjavio da je realno očekivati, do kraja mandata sadašnje vlade - u proleće 2012. godine - da se započne gradnja na svih 300 kilometara Koridora 10.

Ranije je Mrkonjić u više navrata obećavao da će na severnom i južnom delu Koridora 10 - do bugarske granice - “sve biti gotovo do kraja mandata sadašnje vlade”, ili, kako je naglašavao, do 1. maja 2012. godine.

Pokazalo se, međutim, da ti rokovi nisu bili realni. Već krajem 2010. bilo je, naime, jasno, nakon priznanja samog Mrkonjića, ali i rukovodećih ljudi u preduzećima Putevi Srbije i Koridori Srbije, da će rokovi gradnje ključne saobraćajnice biti drastično probijeni.

Ekipa Tanjugovih izveštača, koja je krajem maja boravila na trasi celog Koridora 10, na licu mesta se uverila da su na jednoj deonici budućeg autoputa od Dimitrovgrada prema Pirotu, urađeni zemljani radovi, u dužini od nekoliko kilometara i širne oko 20 metara, ali je sada na tom mestu izrasla trava visine i do dvadesetak santimetara, umesto da se put ubrzano gradi.

Na trasi već skoro završene deonice autoputa koji od mesta Levosoja vodi ka makedonskoj granici graditelji, sudeći prema onome što se može videti na licu mesta, izgleda da su zaboravili da odmah izgrade i zaustavnu traku puta, širine od dva metra i dužine oko deset do 11 kilomatara, pa se taj posao sada nakanadno obavlja, najverovatnije uz dodatne i ne male troškove.

Direktor Koridora Srbije smatra će novi, produženi, rokovi gradnje Koridora 10 biti poštovani, jer će na poslovima biti angažovane i strane firme kojima neće biti u interesu da posao razvlače.

Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku procenjuje do kraja ove godine treba očekivati završetak oko 170 kilometra autoputa, uglavnom na severnom kraku Koridora 10.

Putni Koridor 10 - dugačak ukupno 2.260 kilometara - predstavlja jedan od glavnih evropskih saobraćajnih putnih pravaca, a vodi od austrijskog grada Salcburga, preko Ljubljane, Zagreba, Beograda, Niša, Skoplja, do Soluna, sa četiri kraka, od kojih su za Srbiju od ključnog značaja krak B-Budimpešta - Novi Sad - Beograd i krak C - Niš - Sofija - Dimitrovgrad - Istambul.

 

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Aca 14.09.2024.
Dovoljno je voziti se Bulevarom od Kaluđeri...
DARKO 09.09.2024.
Mogli bi i da napravite hotel, obzirom na k...
Nikola 03.09.2024.
Prodje jun odavno, djubra i napustenih pump...
Maja Gavric 23.08.2024.
Moram priznati da sam malo zatecena ovim re...
Marko 19.08.2024.
Bravo, i hvala za edukativni tekst

;