Srbija uvozi cveće, umesto da bude veliki izvoznik

06.06.2011. | Glas javnosti

Srbija ima sve uslove da bude veliki proizvođač i neto izvoznik cveća i ukrasnog bilja, ali je zemlja trenutno veliki uvoznik i u toj privrednoj grani beleži spoljnotrgovinski deficit. Prema ocenama evropskih stručnjaka, Srbija i jug Francuske su najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža jer imaju skoro identičnu mikro klimu, broj sunčanih dana, kvalitet zemljišta...

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović rekao je da se za potrebe Beograda i drugih mesta u Srbiji trenutno uvoze velike količine cveća i za da se za te namene izdvaja ogroman novac. "Na osnovu kvaliteta zemljišta i svih drugih uslova, samo bi beogradski atar mogao da osigura proizvodnju svih potrebnih količina cveća za beogradsko tržište", smatra Cvijanović.

Prema Cvijanoviću, Srbija nema potrebe da uvozi značajne količine cveća, a kroz podsticajne mere države za mala poljoprivredna gazdinstva treba ulagati u tu vrstu proizvodnje.

Saradnik u Privrednoj komori Srbije (PKS) Slavica Stevanetić rekla je da je ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i ukrasnog bilja Srbije sa inostranstvom u 2010. godini iznosila 14,8 miliona dolara, od čega je izvoz bio 3,4 miliona dolara, a uvoz 11,4 milona dolara.

Stevanetić je istakla da je lane izvoz povećan za 4,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu dok je uvoz smanjen za 7,6 procenata. "Rast izvoza i pad uvoza uticali su na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita u ovom sektoru za 12 procenata koji je u 2009. iznosio 9,02 miliona dolara", dodala je Stevanetić.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u trgovini cvećem i ukrasnim biljem su zemlje Evropske unije (EU) i Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), na koje se odnosi skoro 80 procenata ukupne razmene ovih proizvoda.

Od zemalja CEFTA najviše cveća je izvezeno u Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Hrvatsku, a od zemalja EU u Holandiju, Poljsku i Nemačku. Srbija takođe izvozi cveće i u Rusku Federaciju, Belorusiju, Švajcarsku, Sjedinjene Američke Države.

Srbija je u 2010. najviše izvozila seme i sadni materijal cveća, zatim živo i rezano cveće i ukrasno granje. U srpskom uvozu dominira rezano cveće - ruže, karanfili, hrizanteme, orhideje i gladiole, što čini 44 odsto od ukupnog uvoza, seme i sadni materijal, živo cveće, ukrasno granje, dok je udeo sušenog cveća zanemarnjivo mali, dodala je Stevanetić.

S druge strane, iz zemalja EU Srbija je uvezla 9,8 miliona dolara cveća i to najviše iz Holandije, Italije, Belgije i Mađarske.

"Treba napomenuti da je na tržištu Srbije značajno prisustvo cveća i ukrasnog bilja iz Kenije, Turske, SAD, i Ekvadora", kazala je Stevanetić.

Vlasnik rasadnika ruža i ukrasnog bilja Topalović Milan Topalović iz mesta Lipolist kod Šapca rekao je da se iz godine u godinu povećava proizvodnja cveća u Srbiji, kao i izvoz.

Topalović je objasnio da je nesklad u spoljnotrgovinskoj razmeni cveća posledica velikog uvoza rezanog cveća u Srbiju, jer, kako je kazao, za uzgoj su potrebne savremene tehnologije i strane investicije.

Ovaj samostalni proizvođač je kazao da bi rezano cveće u Srbiji moglo da se gaji u svakom godišnjem dobu izuzev od 1. decembra do 15. marta kada je to teško izvodljivo zbog nedostatka sunčanih dana, pa bi trebalo obezbediti prirodnu svetlost posebnim sijalicama što zahteva veliku potrošnju struje i poskupljuje proizvodnju.

"Gajenje cveća je uglavnom mali porodični biznis gde se ne može ostvariti brzi obrt kapitala jer zahteva duge cikluse za prozivodnju", istakao je Topalović. Topalović je pohvalio mere ministarstva poljoprivrede u vidu povoljnih, subvencionisanih kredita i istakao da će to dati podsticaj malim proizvođačima da unaprede i osavremene proizvodnju.

U rasadniku Topalović gaje se ruže i ukrasno bilje na površini od 17 hektara, oko 60 odsto prizvodnje plasira se na domaće tržište dok se ostatak izvozi, mahom u Rusiju, BiH, Crnu Goru i Holandiju.

Toplaović je rekao da u Lipolistu trenutno ima oko 25 proizvođača cveća i najavio u tom mestu 18. juna mini-sajam ruža, na kome će biti prisutni posetioci iz Rusije, Mađarske, Holandije i drugih zemalja.

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Cane 02.08.2021.
To rušenje objekata ne ide nikom u prilog,p...
Jovan Vranjes 02.08.2021.
Opstina zemun nam je prodala placeve sve po...
Maki 28.07.2021.
Šta je sa nelegalnim zgradama gde investito...
Žile 28.07.2021.
Traže legalizaciju zgrada starih preko 40 g...
Predrag 24.07.2021.
Interesuje me cena po mq kako se krece