Izgradnja pešačko-biciklističkog mosta koji će povezivati obale Dunava, koristeći stubove nekadašnjeg železničkog mosta Franca Jozefa, sve je izvesnija, a završetak je planiran za 2027. godinu.
Most će biti dugačak 450 metara (Foto: ugzins.rs)
Oglas
Ovaj peti most u Novom Sadu biće dugačak 450 metara i širok 12 metara, a biće namenjen isključivo pešacima i biciklistima.
Kako navodi portal Dnevnik, Ministarstvo građevinarstva već je obezbedilo početna sredstva od 500 miliona dinara, dok je za 2027. planirana dodatna investicija od čak pet milijardi dinara.
Most će imati staklenu ogradu, drvenu podlogu za pešake i biciklističke staze obložene tartanom. Poseban akcenat stavljen je na bezbednost - staze za pešake i bicikliste biće fizički odvojene barijerama. Takođe, u sredini mosta biće zona za odmor sa zelenilom i mestima za sedenje.
Gradnju će izvoditi kineska kompanija Šandong, dok će nadzor i tehničku kontrolu projekta sprovoditi domaći konzorcijum predvođen Građevinskim institutom iz Veternika. Javna nabavka je završena, a očekuje se da će svi radovi biti gotovi 18 meseci nakon potpisivanja ugovora.
Završetak izgradnje planiran je za 2027. godinu (Foto: ugzins.rs)
S petrovaradinske strane, piše Dnevnik, most će biti povezan sa tunelom ispod tvrđave, koji će biti rekonstruisan i proširen, a kroz njega će ići staza do lifta koji vodi na plato tvrđave. U jednom delu tunela biće uređen prostor za promotivne i kulturne sadržaje.
Projekat uključuje i uređenje priobalnih zona, rekonstrukciju pristupnih saobraćajnica, uređenje parking prostora, kao i povezivanje sa biciklističkom rutom EuroVelo 6. Prilaz mostu sa novosadske strane obuhvatiće deo Bulevara cara Lazara, dok će se s petrovaradinske strane povezati sa Preradovićevom ulicom i podunavskim bedemom.
Projektanti su predvideli i usporivače biciklističkog saobraćaja - na tri mesta trasa će blago skretati kako bi se sprečilo razvijanje prevelike brzine.
Stubovi mosta iz 1883. godine, koje je projektovao inženjer Karl Bauman, sačuvani su i biće iskorišćeni za novu konstrukciju, čime se simbolično povezuje istorijsko nasleđe sa modernom infrastrukturom.
