Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) je poslovna organizacija nastala u cilju unapređenja srpske arhitekture kroz saradnju, razmenu znanja i promociju domaćih arhitektonskih praksi.
Foto: ASAP
Oglas
Sa ciljem sticanja prave slike o industriji, ASAP je ove godine među svojim članovima, arhitektonskim firmama iz svih delova Srbije, sproveo istraživanje pod nazivom ASAP Ekosistem.
Ovi podaci mogu poslužiti za razumevanje industrije i njenog doprinosa sveukupnom razvoju i ekonomskoj atmosferi. U istraživanju je učestvovalo 85 odsto članova ASAP što podatke čini reprezentativnim i relevantnim. ASAP je slično istraživanje sproveo i prošle godine, što podatke čini uporedivim i prikazuje trendove u našoj industriji.
Foto: ASAP
Najznačajniji podaci iz istraživanja
Ukupan promet arhitektonskih firmi članicama ASAP bio je u 2024. godini 35 miliona EUR. Čak 62 odsto arhitektonskih firmi članica ASAP izvozi svoje usluge u inostranstvo.
Ukupan broj zaposlenih u arhitektonskim firmama članicama ASAP je 618, što je za 13 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Od ukupnog broja zaposlenih 66 odsto je mlađe od 40 godina.
70 odsto zaposlenih u arhitektonskim firmama članicama ASAP je zaposleno na neodređeno vreme.
Foto: ASAP
Od ukupnog broja zaposlenih (neodređeno, određeno, angažovano po delu) 63 odsto su žene, a 37 odsto muškarci. Na rukovodećim položajima 56 odsto su muškarci, a 44 odsto žene.
Prosečna plata seniora arhitekte u arhitektonskim firmama članicama ASAP je NETO 167.000 RSD. Iznos primanja se razlikuje u odnosu na sedište arhitektonske firme i veće je u Beogradu i drugim većim gradovima.
Više od polovine, odnosno, 56 članica ASAP (54 odsto), arhitektonskih firmi ima sedište u Beogradu.
Foto: ASAP
Većina članica posluje oko 10 godina, odnosno, osnovana je u periodu 2011-2020. godine.
Oko trećina ispitanih arhitektonskih firmi članica ASAP ima optimističan stav po pitanju razvoja arhitektonskog preduzetništva, više od polovine ima neutralan stav, a 12 odsto je pesimistično.
Glavni faktori za pesimizam su različiti i kreću se od cene usluga, nelojalne konkurencije, netransparentnosti u dodeljivanju poslova, politike i drugih.
