Prema najnovijim izveštajima Evropskog udruženja za prognoze u građevinskoj industriji (EECFA), građevinska industrija u jugoistočnoj Evropi suočava se sa godinom punom izazova. Očekuje se pad u oblasti građevinarstva u 2024, ali sa nadom u preokret trenda već u 2025. godini, prenosi portal Biznis.rs.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Depositphotos)
Oglas
Analiza EECFA ukazuje na to da će Rumunija najviše doprineti smanjenju građevinske aktivnosti u regionu tokom ove godine, dok će u ostalim zemljama biti bolja situacija. Što se tiče 2025. godine, Bugarska, Hrvatska i Srbija mogu očekivati bolje rezultate u odnosu 2023.
U Bugarskoj se predviđa niži, ali pozitivan privredni rast u 2024. godini. Građevinska industrija će pratiti ovaj trend, sa očekivanim rastom u niskogradnji i nestambenoj gradnji, dok se za stambenu izgradnju predviđaju zanemarljive stope rasta.
Analitičari EECFA navode da Hrvatsku, s druge strane, očekuje nastavak rasta u građevinarstvu, ali sa manjim intenzitetom u 2024. i 2025. godini. Niskogradnja bi mogla postati vodeći sektor u građevinskoj industriji ove zemlje.
Srbija je tokom 2023. godine zabeležila bolje rezultate od očekivanih, sa oporavkom privrednog rasta u drugoj polovini godine. Rast bruto dodate vrednosti (BDV) građevinarstva u Srbiji za devet meseci 2023. iznosio je 9,2% u odnosu na 2022, zahvaljujući projektima kao što su modernizacija pruge Beograd-Budimpešta i izgradnja Moravskog koridora.
Za 2024. godinu, EECFA predviđa umeren rast u građevinarstvu Srbije, sa posebnim fokusom na niskogradnju. Ublažavanje inflatornih pritisaka i visoke kamatne stope ostaju ključni faktori koji utiču na tržište.
Slovenačka građevinska industrija suočila se sa ekonomskim izazovima u 2023. godini, pogoršanim nezapamćenim poplavama. Očekuje se značajan rast u sektoru niskogradnje, uprkos nedostatku radne snage i povećanim troškovima izgradnje.
Kako Biznis.rs navodi, prognoze za Rumuniju su pesimistične, sa očekivanim usporavanjem u građevinarstvu i ukupnoj privredi. Izazovi uključuju politički pritisak na smanjenje deficita u budžetu, visoku socijalnu potrošnju i prelazak na novi programski period EU. Međutim, očekuje se da će se većina ovih prepreka prevazići do 2025. godine, što bi moglo dovesti do ponovnog rasta.
