Nacrt prostornog plana Srbije od 2010. do 2021, koji treba da otvori put ka usaglašavanju ekonomskog, socijalnog i ekološkog aspekta zemlje, predstavljen je juče u „Sava centru”.
Ovaj strateški dokument s dugoročnom vizijom razvoja treba da omogući ublažavanje ekonomskih razlika, regionalizaciju i povezivanje pojedinih regiona, održivo korišćenje resursa i zaštitu kulturnog nasleđa. Taj dokument vlada treba da usvoji za dve nedelje, a pred narodnim poslanicama biće do kraja ovog ili narednog meseca.
Predstavljanju Nacrta prostornog plana prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i mnogobrojni članovi kabineta.
Principi na kojima je baziran prostorni plan su: priroda i životna sredina kao temelj razvoja, obnova stanovništva, humani kapital, održiva ekonomija kao standard razvoja, decentralizacija, policentrizam gradova i integracije.
– Potrebno je spustiti nadležnosti i odgovornost na nivo lokalnih zajednica. Srbija zvanično ima 24 grada, a mi kandidujemo Kikindu, Vršac, Pirot i Prokuplje kao nove gradove. Spuštanje nadležnosti na najniži nivo istovremeno zahteva povezivanje naselja u pravcu regiona – rekao je Branislav Stojkov, direktor Agencije za prostorno planiranje.
Da bi slika devastiranog istoka, zapada i juga Srbije bila promenjena prvi cilj novog strateškog dokumenta je uravnotežen regionalni razvoj. Predstavljajući plan Stojkov je ukazao da između gradova i regiona postoje velike razlike (1:10) i one u pojedinim slučajevima nikada neće biti eliminisane, ali se moraju ublažiti.
– Gradovi su ravnomerno raspoređeni, ali im se moraju povećati nadležnosti, jer su urbane celine motor razvoja. U tom smislu smatramo da se ti gradovi aktivno povezuju sa selima u okruženju tako da sela postaju sastavni deo grada, ne gubeći svoj identitet – objasnio je Stojkov.
Drugi cilj je regionalna konkurentnost i pristupačnost. U tom smislu tvorci plana sugerišu princip reindustrijalizacije Srbije. Industrija mora ponovo naći svoju ulogu u razvoju uz podršku države, fondova, opštinskih akcija i ideja za otvaranje industrijskih parkova i zona, tamo gde je to moguće.
– Da bi se industrija razvijala i da bi se investitori privukli pristupačnost Srbije mora biti ujednačenija nego danas. Trenutno su centralna Srbija i deo oko Novog Sada prijemčiviji. U tom smislu smo predložili veliki broj rešenja za jačanje saobraćajne mreže – rekao je Stojkov.
Akcenat je na jačanju Koridora 10, pravljenju prstena oko srca Srbije i jakim putnim pravcima.
To podrazumeva i modernizaciju i obavezno jačanje železničkog saobraćaja, mogućnost otvaranja regionalnih aerodroma i aktiviranje rečnog saobraćaja sa svih 13 luka na Dunavu.
Posmatrajući mapu koncentracije stanovništva, kaže predsednik Srbije Boris Tadić, vidi se da je ono najviše naseljeno oko Koridora 10. Ideja ovog plana je jaka mreža puteva kako bi za 70 do 80 odsto stanovništva bila pristupačna. To bi prema Tadićevim rečima zaustavilo iseljavanje iz pojedinih oblasti i poboljšalo ekonomsku sliku stanovništva.
Prostorni plan će, uverava, biti osnova ekonomskog razvoja zemlje. Osim toga on ima sociološki, bezbednosni i politički značaj.
– Srbija se u proteklih 20 godina razvijala na način koji je odlikovala improvizacija, a ne jasan plan. Nije postojala čvrsta organska veza između politike i realnosti zemlje u kojoj živimo. Donošenje ovakvog dokumenta je preduslov za spuštanje politike na zemlju i zato je ovo i politički dokument – kazao je Tadić.
Preduslov za ostvarivanje ambicioznih razvojnih planova je, prema njegovim rečima, stvaranje „novog optimizma”, jer bez vere u bolju budućnost ona i ne može biti bolja. – Nema ništa lakše nego biti ciničan i pesimista. Sedeti u prikrajku, kritikovati i ometati. Iz takvog ponašanja neće ništa nastati, poručio je predsednik Srbije.
Jedna od najočitijih posledica izostanka strateškog planiranja u prošlosti je, prema njegovim rečima, nedovršena magistralna saobraćajna mreža ali i nepostojanje projekata za njenu izgradnju. Uz podsećanje da se projekti ponekada rade duže nego što sama izgradnja traje predsednik države ne nalazi opravdanje u tome što u protekle dve decenije nisu bar sačinjeni projekti za prioritetne objekte.
– Pošto decenijama nismo imali snagu da završimo mrežu autoputeva mi moramo učiniti istorijski napor kako bismo napravili tu intervenciju u prostoru sa namerom da Srbija bukvalno bude drugačija zemlja u najkraćem mogućem vremenu – poručio je Tadić.
Tadić je naglasio da će početkom naredne godine biti završen autoput ka Mađarskoj, a do početka 2012. biće i put prema Bugarskoj. Autoput prema Makedoniji biće urađen do kraja 2012. ili početka 2013. godine.
Ove godine, kako je najavio počinje izgradnja puta prema Crnoj Gori, deonicom od Uba do Lajkovca, koja nije naročito duga, ali je simbolično i praktično značajna. Prema njegovoj proceni do 2015. godine mogao bi da se kompletno završi put do Crne Gore.
Tadić je rekao da će izgradnja strateškog pravcu Pojate–Preljina, izgradnja će početi ove godine i da će taj put biti završeno do 2012. godine.
U planu je izgradnja puteva od Paraćina do Zaječara, od Rume prema Šapcu i od Niša prema Prokuplju.
Tadić je posebno ukazao na problem starenja stanovništva i depopulacije, koje vidi kao najveće probleme sa kojima se država suočava.
– Naša stvarnost je da se stanovništvo sa sela seli u gradove, a da gradovi postaju stariji - to je sociološka činjenica koja ima bezbednosne i ekonomske reperkusije – rekao je Tadić. Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, najavio je da će prostornim planom Srbije, a zatim i prostornim planovima lokalnih samouprava, celokupna teritorija države biti pokrivena do kraja 2011. godine svim neophodnim aktima potrebnim za brzo izdavanje građevinskih dozvola.
– To će se omogućiti da svaki grad i opština znaju gde može da se gradi put, bolnica, park, industrijska zona, koji regioni su podesni za poljoprivrednu ili hemijsku proizvodnju, odnosno sva ključna strateška pitanja neophodna da bi smo od Srbije napravili normalnu i uređenu zemlju – istakao je Dulić.
