Sve se više gradi na Zlatiboru, posečeno je mnogo drveća, a umesto njih nikle su zgrade. Da li planska dokumenta i urbanistički parametri mogu da stanu na put novoj građevinskoj eliti koja gradi u zaštićenim prirodnim područjima?
.jpg)
Građevina - ilustracija (Foto: Pixabay)
Iako park prirode, Zlatibor poslednjih godina prerasta u planinu kranova. Ako se nastavi tim tempom, prerašće u grad. U centru, na mestu nekadašnjih malih kuća, sada su višespratnice, a u širem delu naselja sada se mogu videti livade pretvorene u gradilišta, navodi RTS.
"Narušen mir ove ideje vikendica i stambenog prostora koji je tu nastao pre 30 i 40 godina, sada se eto pretvara u neku, kako da vam kažem, betonsku i asfaltnu površinu. Mnogi ljudi nisu zadovoljni tim", kaže građevinski inženjer Bratislav Srećković.
Postoji ipak jedan investitor koji je odlučio da ambijent planine ne narušava. Objekat gradi na placu na kojem je prethodno bilo stovarište građevinskog materijala, ne posekavši nijedan bor ili jelu.
"Urađen je u potpunosti u skladu sa lokacijskim uslovima i sa izdatom građevinskom dozvolom. Ovo je možda i jedinstven primer na Zlatiboru da je ovaj objekat mogao biti viši još za dve etaže, ali ja sam lično odustao od toga da ne bih narušio ovaj ambijent", ističe Miroslav Brković, vlasnik Građevinske firme "Brković", Kragujevac.
Katarina Cicvarić iz hotela "Palisad" kaže za RTS da ne bi bilo gradnje da nema te potražnje, kao i da gostima objašnjavaju da Zlatibor nije ono što je nekada bio.
Intenzivno zanimanje za gradnju na Zlatiboru počelo je pre dve godine, promenom Generalnog urbanističkog plana, kada je omogućena gradnja višespratnica.
"S druge strane se i kroz neke savremene instrumente, odnosno instrument urbanističkog projekta, koji je odnedavno moguć čak i za javni interes odnosno za sprovođenje javnog interesa prave izuzeci, probija se nešto što su kapaciteti izgradnje koji se ne tiču samo volumetrije ili visine objekta, već i nekakve potrebne infrastrukture koja je neophodna za takav razvoj.
Infrastruktura koja je bila u planovima nije dovoljna u stvari da podrži takvu gradnju, a ono što je suštinski bitnije jeste da se postavlja pitanje da li je zaista potrebna ta količina izgradnje u takvom jednom prirodnom ambijentu", smatra Uroš Radosavljević, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
"Prema našoj strategiji razvoja, mi smo se opredelili za ovu vrstu gradnje, jer Zlatibor može da podnese taj stepen gradnje i ima prostor, ima infrastrukturu, tako da investitori žele tu vrstu gradnje i sigurno lokalna samouprava izlazi u susret zahtevima modernog savremenog turiste. Jer danas se najbolje prodaju te više etaže, ti penthausi", kaže predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.
Stručnjaci podsećaju da se regulacioni planovi menjaju češće nego što je uobičajeno, kako bi se izašlo u susret domaćim investitorima, jer više spratova podrazumeva i veću dobit, ali nadležni tvrde da se sve gradi po zakonu. Za razliku od Zlatibora, obližnja Čajetina još odoleva gradnji višespratnica.
