Narodna banka Srbije procenjuje da građevinarstvo, koje već nekoliko godina brže raste od ostatka ekonomije, može u srednjem roku da dostigne učešće od sedam odsto BDP-a, što je za jedan procent više u odnosu na ranije projekcije.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Analitičari centralne banke su do ovog zaključka došli analizirajući najznačajnije investicije u infrastrukturi. Pre svega izgradnju beogradskog metroa, komunalnu infrastrukturu, pruge Novi Sad – Subotica i Beograd–Niš–Skoplje, auto-puteve i brze saobraćajnice. Ukupnu vrednost svih projekata procenili su na oko 25 milijardi evra, pri čemu svakako postoji mogućnost da taj iznos bude i veći, usled najavljenih projekata u sektoru energetike.
Kako prenosi Politika, ukupna dodata vrednost svih navedenih projekata, prema njihovoj oceni, iznosi blizu pet milijardi evra i raspoređena je na period od deset godina, tako da u svakoj godini u proseku predviđaju oko 500 miliona evra dodate vrednosti u građevinarstvu iznad onoga što su očekivali u ranijim projekcijama.
U avgustovskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije naglašeno je da sektor građevinarstva brže raste od ostatka ekonomije od 2014, što ilustruju podaci o bruto dodatoj vrednosti koja je udvostručena od 2014. do 2019, uz prosečan godišnji rast za više od 10 odsto čime je udeo ovog sektora u BDP-u povećan sa tri procenta u 2013. na 5,7 odsto u 2019. i na sličnom nivou zadržan i u 2020.
Rastu građevinarstva direktno je doprinelo povećanje kapitalnih rashoda države. Izdvajanja u 2020. bila su 3,5 puta veća nego 2013, pri čemu je ovaj rast bio prvenstveno baziran na intenzivnoj izgradnji infrastrukturnih objekata. Razvoju građevinarstva doprinelo je i znatno poboljšanje poslovnog ambijenta usled postignute i očuvane makroekonomske stabilnosti.
Prema poslednjim raspoloživim podacima o tehničkoj strukturi fiksnih investicija, udeo građevinskih radova u ukupnim fiksnim investicijama u 2019. iznosio je 48,1 odsto dok je 2013, kada je nivo investicija bio dvostruko manji, taj udeo bio 38,8 procenata.
Ovaj rast udela investicija usmerenih u građevinarstvo u velikoj meri duguje se pojednostavljenoj proceduri za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola. Tako je, na primer, prosečan mesečni broj izdatih dozvola povećan sa 627 u 2013. na 1.885 u 2020, pri čemu je i predviđena vrednost radova na osnovu izdatih dozvola bila tri puta veća nego 2013. Zahvaljujući tome, u posmatranom periodu intenzivno rastu aktivnosti u stanogradnji, pri čemu je broj završenih stanova povećan sa 13.500 u 2013. na 25.300 u 2020, a površina završenih stanova u istom periodu viša je za 118 odsto.
