U Srbiji godišnje nastane 12 miliona tona otpada od kojih se čak 10 miliona ne tretira i zagađuje životnu sredinu, a razvoj cirkularne ekonomije veoma je važan, jer bi omogućio kako bolje iskorišćenje otpada, tako i nova radna mesta, procena je efekata Programa za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED, uz podršku GIZ-a.
Njihovi podaci, nedavno objavljeni, pokazuju da više od dva miliona tona komunalnog otpada najčešće završava na deponijama, a mogao bi da bude ponovo upotrebljen u proizvodnji ili za dobijanje zelene energije.
Oglas
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Od 2,3 miliona tona komunalnog otpada, procene su da gotovo 900.000 tona čini otpad od hrane koji se generiše "od njive do trpeze", rekla je za Tanjug predsednica Saveza za životnu sredinu u NALED-u Jelena Kiš i dodaje da najvećim delom taj otpad stvaraju domaćinstva, ugostiteljski i javni sektor.
- Naši ugostitelji godišnje nabave 123.000 tona hrane, od čega 20% odmah odbace jer je reč o nejestivim delovima kao što su kosti, ljuske ili kore, a još 15% ostane nepojedeno u tanjirima. Čak 99% otpada koji nastane u ugostiteljskim objektima završi na deponiji, odakle se u vazduh oslobađa metan i ugljen dioksid - upozorava Kiš.
Kada je reč o tome šta je sve moguće uraditi sa tim otpadom, Kiš kaže da je on pogodan za proizvodnju biodizela i bioetanola, hrane za životinje, električne energije iz biogasa, kompostiranje... Sve to može ponovo da se iskoristi u privredi i da kreira novu vrednost, ističe ona.
Za razvoj cirkularne ekonomije neophodno je, dodaje da zakonski okvir u oblasti zaštite životne sredine bude dodatno uređen, a posebno deo koji bi obavezao privredu na separaciju otpada.
Kiš ističe da veliki problem predstavlja nedostatak infrastrukture - od posebnih kontejnera za odvajanje otpada do adekvatnih sanitarnih deponija.
Stručnjaci takođe već duže vreme upozoravaju da se velike količine komunalnog biorazgradivog otpada u Srbiji odlažu na deponije bez prethodnog tretmana, narušavajući tako kvalitet vazduha emitovanjem gasova koji doprinose efektu staklene bašte, a mogu dospeti i do voda koje kontaminiraju zemljište i podzemne vode organskim jedinjenjima.
Na deponijama završavaju gotovi prehrambeni proizvodi iz restorana i ugostiteljskih objekata, ostaci iz prehrambene industrije i sve ono što je pred istekom roka trajanja u maloprodajnim i velikoprodajnim lancima, ali i zeleni otpad iz parkova i bašta.
