Sredstvima iz budžetskog fonda energetske efikasnosti za četiri godine obnovljeno je više od 80 javnih objekata, u kojima je prepolovljena potrošnja energije. Dodatne uštede očekuju i školski objekti u šest lokalnih samouprava koji su bili u projektu nemačko-srpske razvojne saradnje "Energetska efikasnost u javnim zgradama".
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Dobru izolaciju, stolariju i grejanje iz obnovljivih izvora, od 2015. dobio je veliki broj škola i vrtića: u Priboju, Bajinoj Bašti, Apatinu, Nišu, Užicu i Kraljevu. Pomoć im je dragocena jer su ti objekti bili među najvećim rasipnicima energije.
- Mi pravimo značajne uštede jer menjamo fosilna goriva, smanjujemo potrošnju energenta u javnim objektima što se na kraju odražava i na naš budžet - ukazuje Saša Vasilić, zamenik predsednika Opštine Priboj.
Za energetsku obnovu tih objekta nemačka Vlada je pružila tehničku podršku lokalnim samoupravama. Napravljena je Nacionala tipologija vrtića i škola uz plan energetskih ulaganja.
- Nemačka nastavlja da podržava srpski energetski sektor, a energetska efikasnosti je naročito važna jer doprinosi borbi sa klimatskim promenama, smanjenju emisija štetnih gasova i tehnološkom razvoju - ističe Leoni Rajmers, šefica za razvojnu saradnju u Ambasadi Nemačke.
Iz Vlade najvljuju da će uskoro formirati i posebni fond Energetske efikasnosti u koji će se slivati 10 miliona evra od potrošača i proivođača energije. Još toliko pomoći stići će od Evropske komisije.
- Imaćemo 20 miliona evra prema jedinicama lokalne samouprve, ali bitno je i građanima jer ćemo ići na to da se sređuju stambene zgrade - napominje Stevica Deđanski, državni sekretar u Ministarstvu energetike.
Milica Jovanović Popović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, ukazuje da je rezultat svega toga da ljudi žive konfornije i bolje uz manju cenu. Na nivou države se, dodaje, štedi se velika količina energije.
Uz podršku GIZ-a već je popisano 22.000 i 500 stambenih zgrada što će ubrzati njihovu energetsku obnovu.
