Zabrinjavajuća statistika kada su bezbednost i zdravlje na radu u pitanju

26.11.2019. | V. Crnjanski Spasojević - J. Skenderija | Novosti

Na radu je za deset meseci prošle i u istom periodu ove godine smrtno stradalo 79 ljudi, a teško povređeno više od 1.200, pokazuju podaci Inspektorata za rad dostavljeni Novostima. Podaci Sindikata građevinarstva još su strašniji: od prošlog januara do kraja septembra ove godine stradalo je 87 ljudi, od čega 32 u građevinarstvu.

- Za poslednju deceniju, na radu je poginulo ili umrlo od posledica povreda oko 500 ljudi, od čega polovina u građevini - kaže Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva.

Ilustracija (www.pixabay.com)

Veoma mali broj radnika, ili njihovih porodica, dobio je odštetu, a i kada bi je dobili, ona bi bila simbolična, daleko od milionskih iznosa kao na Zapadu, tvrde u Građevinskoj komori. Prema računicama Samostalnog sindikata, za 15 poslednjih godina samo trećina povređenih naplatila je štetu koja im je pričinjena na radnom mestu. Jedan broj je isplaćen od osiguranja, pod uslovom da su radili legalno i da ih je poslodavac osigurao. Drugi su morali da pokreću sudske parnice, koje su dugo trajale i imale šarolik ishod.

Statistika još pokazuje da su do novembra ove godine inspektori doneli 4.037 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i naložili 10.732 mere, kao i 752 rešenja o zabrani rada. Podneli su i 1.168 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka vezanih za bezbednost i zdravlje na radu, kao i 28 krivičnih prijava protiv odgovornih lica. Što se tiče prekršajnih postupaka, od januara do oktobra 2019. poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 237.677.200 dinara.

- Odštete zbog povreda na radu ili smrtnih ishoda su simbolične i ne prelaze nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada dinara, jer su premije osiguranja male - kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije. - Ponekad firme stipendiraju maloletnu decu poginulih radnika ili porodica dobije neku pomoć, ali to nije pravilo. Kada radnici rade "na crno", nema ni osiguranja.

A do povreda i smrtnih ishoda dolazi jer je prosečna starost npr. srpskog građevinskog radnika 55 godina, jer se na skele penju ljudi koji zbog svoje starosne dobi ili zdravstvenog stanja nikako ne bi smeli, a među njima ima čak i onih sa epilepsijom. Veliki broj radnika su, objašnjava Rodić, Turci, Pakistanci, Indusi, i niko nema njihove istorije bolesti, pa se i ne zna da im je dozvoljen rad na visini. Na zaštiti na radu po pravilu se štedi, da bi cene usluga naših firmi, koje su najčešće podizvođači, bile niže.

- Vozila su izraubovana, kao i mašine, kupuje se polovna roba, štedi se na šlemovima, rukavicama, zaštitnoj opremi, skele su bez potrebnih atesta... - primećuje Rodić. - Radnici su često nestručni, dolaze neispavani, ponekad pijani, neki i žive na gradilištu. Mnoga gradilišta nemaju građevinsku ili upotrebnu dozvolu, pa ih je nemoguće osigurati, a samim tim nema ni osiguranja radnika. Most Gazela, na primer, punih 40 godina nije imao upotrebnu dozvolu!

Torlaković tvrdi da Srbiji fali zakon o osiguranju od povreda i profesionalnih bolesti, koji bi trebalo da bude usvojen tek 2021. Glavna dilema je da li će poslodavci uplaćivati novac od kog bi se radnici obeštetili u privatni ili državni fond.

- Svi se pozivamo na Evropu kada su u pitanju obaveze radnika, a niko kada su u pitanju prava. Najbolji sistem ima Austrija. Kod njih poslodavci uplaćuju novac u jedinstven fond, odakle se isplaćuju radnicima lečenja i odštete - kaže Torlaković.

On dodaje da je svaki drugi radnik na domaćoj građevini penzioner ili stranac, da ima mnogo na primer učitelja ili pravnika, koji nisu našli posao u struci. U zatvor zbog pogibije radnika, kako kaže, nije išao niko.

Iz Republičkog javnog tužilaštva dostavili su podatke iz kojih se vidi da su u toku ove godine dobili krivične prijave protiv 24 osobe, od čega protiv četvoro zbog krivičnog dela nepreduzimanje mera zaštite na radu, protiv 16 zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti i protiv četvoro zbog povreda prava po osnovu rada i iz socijalnog osiguranja.

- Sa jednim licem zaključen je sporazum o priznanju krivice, nakon čega je oglašen krivim zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Protiv jednog je podnet optužni predlog zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, dok je institut odlaganja krivičnog gonjenja (uplata novca u humanitarne svrhe zarad odlaganja gonjenja) uspešno primenjen u odnosu na tri osobe. U odnosu na ostale, u toku je predistražni ili istražni postupak.

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


PROMO TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...