Za gradnju puteva i infrastrukturnih objekata u Srbiji mogli bi da se koriste razni alternativni materijali iz otpada, među kojima je i plastika, a naročito pepeo iz termoelektrana kojeg imamo najviše, rečeno je Tanjugu u Građevinskoj komori Srbije.
Britanski BBC je nedavno napravio reportažu o problemu đubreta i pravljenju puteva od platike, ističući da bi „plastični putevi" mogli da budu revolucionarno rešenje za ogromne količine đubreta u svetu, kao i da je za gradnju oko 40 miliona kilometara puteva do sada utrošeno na stotine milona buradi nafte koja je potrebna za bitumen.
Škotski inženjer Tobi Makartni je, pošavši od toga kako u isto vreme popraviti oštećene puteve i smanjiti ogromnu količinu plastičnog otpada, došao do potencijalno spasonosnog rešanja za oba problema - napravio je asfaltnu masu kojoj je dodata otpadna plastika i time uspeo da stvori jaču, trajniju i otporniju asfaltnu masu. On je zatim eksperimentisao dodavanjem plastičnih granula u asfaltnu masu i svoj izum je prvo isprobao asfaltirajući put do svoje kuće, a dve opštine u Engleskoj su već počele da grade puteve koristeći taj izum.
Oglas
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe da bi se u Srbiji za gradnju auto-puteva mogao koristiti sav reciklažni materijal, osim onog organskog porekla koji se brzo raspada, kao masa za gradnju ili sanaciju puteva i auto-puteva.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
- Takvi materijali su naročito jeftini i efikasni kod sanacije puteva odnosno krpljenja rupa - rekao je Rodić.
Prema njegovim rečima, alternativne materijale poput pepela i šljake već dugo koriste Česi, Poljaci, Nemci i drugi.
- Sada je intencija da se taj otpad, posebno plastičan, reciklira i da služi kao punilac za određene vrste materijala prilikom izgradnje novih puteva. Ima tehnička svojstva koja odgovaraju saobraćaju, dakle elastičnost, tvrdoću i dugotrajnost - naveo je Rodić.
On dodaje da je Srbija, ipak, mala zemlja koja nema puno otpada, ali da bi njegovo korišćenje nakon reciklaže i upotrebom sa drugim materijalima u znatnoj meri olakšalo i uštedelo sanaciju putne mreže.
- Treba samo da počnemo da radimo ono što se već primenjuje u svetu. Od svih vrsta materijala, mi moramo da se rešimo deponija pepela u našim termoelektranama. Tako bismo se rešili miliona kubika pepela - naveo je Rodić.
Stručnjak Građevinske komore ističe da su u pitanju ogromne količine pepela, koji se delom koristi i kao materijal u cementarama.
On je rekao da bi razni materijali iz otpada mogli da se koriste i u visokogradnji, to jest gradnji stambenih objekata, a naročito kod termoizolacije.
- Ako imamo skoro dva miliona stanova spremnih za redovnu rekonstrukciju, to su milioni kvadrata i milioni kubika ili tona takvog materijala - dodao je Rodić.
