Građevinski otpad je veliki neiskorišćeni resurs, imajući to u vidu 80% može da se reciklira i ponovo koristi u građevinarstvu, ukazano je danas na okruglom stolu Privredne komore Srbije (PKS) na temu „Nova industrijalizacija Srbije - skriveni resurs u otpadu građevinskog materijala“.
Učesnici okruglog stola ocenili su da bi recikliranje građevinskog otpada pozitivno uticalo na privredni razvoj, otvaranje novih radnih mesta, kao i u zaštiti životne sredine, te dodali da je neophodno sistemski urediti ovu oblast donošenjem pripisa ili podzakonskih akata, u čemu ulogu treba da ima struka.
- U postojećoj zakonskoj regulativi koja se tiče oblasti izgradnje postoji samo jedan član zakona koji na posredan način upućuje o postupanju sa građevinskim materijalom, kada kaže da se otpad mora odvesti u skladu sa posebnim odredbama - rekla je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infranstrukture, Aleksandra Damnjanović.
Oglas
Ona je istakla da je građevinski otpad „zlato i nova mogućnost za Srbiju, za otvaranje novih radnih mesta, ali i pre svega za očuvanje životne sredine“, te je navela da Hrvatska, koja je članica EU, ima na godišnjem nivou oko dva miliona tona građevinskog otpada, a od toga samo 5% reciklira.
Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja PKS za građevinarstvo naglasio je da je više hiljada tona otpada svuda oko nas.
- Obzirom da Srbija raspolaže sa velikim količinama otpada, nekontrolisano formiranje diviljih deponija donosi velike probleme prilikom ulaska u EU. Tu su velike kazne za nerešene deponije - upozorio je on.
Svaki izvođač radova, prema njegovim rečima, trebalo bi da otpad odveze na zvaničnu deoponiju u okviru lokalne samouprave i tada bi država mogla da snosi sve troškove oko reciklaže i prodaje tog otpada, jer 80 % otpada sa gradilišta moze da se iskoristi u građevinarstvu.
