Rusija je udarila branu turskim građevinskim radnicima. To otvara veliku rupu u građevinskom sektoru najveće zemlje na svetu, koji mnogi žele da popune. Mogu li srpske građevinske kompanije da zamene Turke, pitanje je koje interesuje ne samo one naše firme koje su na tom tržištu, već i one građevinare koji u Rusiji žele da potraže svoju šansu.
Da bi otkinuli svoje parče kolača, srpskim građevinarima je već sada potrebna pomoć države koja bi trebalo da zatraži na predstojećoj sednici Međuvladinog komiteta za saradnju Srbije i Rusije, koji će sredinom januara biti održana u Beogradu, da našim radnicima brže izdaju radne dozvole. To je važno jer će broj svih stranih radnika u Rusiji iduće godine biti smanjen u odnosu na 2015. za čak 22 odsto. Ruska vlada je odobrila za 2016. kvotu za strane radnike od oko 214.000 radnih mesta.
www.pixabay.com
U čemu je dosad bila prednost turskih kompanija u odnosu na naše? Prvo, mi nemamo tako velike firme kao što su turske. Njihova prednost je i to što imaju podršku svojih banaka. Mnoge od većih turskih kompanija su spremne da počnu da rade bez dobijanja avansa.
- Osim što imaju podršku svojih banaka, neosporno je da su vodeće turske firme u Rusiji finansijski jače, bolje organizovane od naših i imaju više svoje tehnike. Osim toga, na tenderima ne obaraju jedni drugima cene. Što se tiče radnika, i Turci kao i naše firme koriste uglavnom radnu snagu iz centralne Azije i iz bivših sovjetskih republika – objašnjava Saško Đorđević, građevinski inženjer iz Niša, koji godinama radi u turskim kompanijama u Moskvi. On tvrdi da, ako se kompanije čiji su vlasnici Srbi bolje ne organizuju, širenje na ruskom tržištu ostaće samo neostvareni san.
Jedan od naših najuglednijih građevinara u Rusiji, dr Desimir Međović, koji je sa svojom kompanijom „Southbrook“ napravio sedam hotela u Sočiju, kaže da su naši majstori i dalje bolji od Turaka u završnim radovima.
- Objektivni je problem što su Turci i dosad dobijali poslove, jer su imali niže cene od nas. Sada kad je rublja značajno devalvirala, investitori nastoje da objektivno smanje vrednost građevinskih radova. U vreme plivajućeg kursa rublje vrlo je rizično potpisivati ugovore u domaćoj valuti, jer se u jednom trenutku kod nove devalvacije može sve izgubiti i doći u tešku finansijsku situaciju – objašnjava Međović.
Za vreme poslednjeg boravka u Moskvi, srpski premijer Aleksandar Vučić je precizirao da će Srbija podržati one građevinske firme u Rusiji koje zapošljavaju najmanje 50 odsto srpskih radnika. Osim toga, rekao je da oni Srbi koji su vlasnici ofšor građevinskih kompanija koje nisu dosad objektivno davale nikakav novac Srbiji ne mogu da računaju na lobiranje i podršku države.
Srpski građevinar sa dugogodišnjim iskustvom u Rusiji, inženjer Milun Mišković, kaže da bi bilo jako dobro da se Srbi pripreme za zajednički nastup ako budu učestvovali na tenderima za razvoj grada pored kosmodroma „Istočni“.
- Dobijeno poverenje se ne sme izneveriti. Zbog toga bi morali da se ozbiljno organizuju, od odabira radnika pa do organizacije gradilišta. Ne sme se dozvoliti da mešetari radnom snagom šalju kao građevinare ljude koji nemaju pojma o tom poslu. Nažalost, takvih slučajeva je bilo dosta u Sočiju, pa je naša ambasada u Moskvi morala da interveniše više puta – kaže Milun Mišković.
Kosmodrom „Istočni“ velika šansa
Na sednicu Međuvladinog komiteta za saradnju Srbije i Rusije, odmah posle praznika, u Beograd stiže potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin, koji je predložio da srpski građevinari učestvuju u gradnji objekata u gradu gde bi živeli zaposleni na kosmodromu „Istočni“, kao i njihove porodice. Taj grad će imati više od 30.000 stanovnika. Biće to prilika da se još jednom porazgovara o toj ideji, a da se zatim napravi realna analiza koje to naše kompanije zaista mogu da učestvuju u tim poslovima.
