Gradnja brane „Arilje-profil Svračkovo“ na Rzavu, ugovorena na 60 meseci (decembar 2011-decembar 2016.) za 61,6 miliona evra, i danas je mnogo bliža početku no kraju. Na tradicionalnu, od prvog dana, besparicu, naslonilo se klizište iznad izlaza budućeg optočnog tunela i, pre nego što je skrenuta planinska reka kako bi se postavila ustava u suvom koritu, prispelo je sijaset drugih problema.
U podizanje brane i jezera uloženo je 11,35 miliona evra (91 odsto finansira Ministarstvo poljoprivrede, devet procenata Čačak i opštine Gornji Milanovac, Lučani, Požega i Arilje), i tom brzinom ulaganja posao bi mogao da bude završen tek za 30 godina, a ne obećanih pet.
- Ove godine završili smo branu „Rovni“ kod Valjeva koja je bila od prevashodne važnosti pošto je građena čak od 1988. godine, i sad je u toku punjenje tog jezera. Ni slučajno ne bi smelo da se dogodi da „Svračkovo“ bude građeno toliko, ali ulaganja u ovu branu moraju da budu prilagođena trenutnim mogućnostima. Ostvarivo je da Ministarstvo poljoprivrede sledeće godine izdvoji 471,5 miliona dinara za „Svračkovo“, i pokušaćemo da za to dobijemo saglasnost Ministarstva finansija – kaže ministar poljoprivrede dr Snežana Bogosavljević Bošković, koja je prošle sedmice bila na gradilištu u Svračkovu kod Arilja.
Taj iznos naveden je u planu radova koje je ulagačima dostavio izvođač, preduzeće „Hidrotehnika-Hidroenergetika“iz Beograda. Po tom dokumentu, radovi u 2017. koštali bi 459 miliona, a 2018. godine 412 miliona dinara.
Dve najudaljenije tačke vodosistema „Rzav“ (Arilje-Gornji Milanovac) na razmaku su od 72 kilometra. Ljubo Lazović, koji je više od četvrt veka direktor JP „Rzav“, podseća da je u podizanje tog snabdevačkog vodotoka, otvorenog 1993, uloženo 105 miliona dolara.
- Od 1997. do 2003. urađen je projekat brane „Svračkovo“ i ostao na čekanju do 2009. kad je potpisan osnovni, a za njim i ostali ugovori. Hvala ministarki, došla je sa kompletnom ekipom, dobili smo obećanje za dodatna sredstva, očekujemo da narednih godina radovi budu ubrzani kako bismo obezbedili zdravu pijaću vodu za oko 250.000 stanovnika i leti i zimi – veli Lazović.
U toku dosadašnjih ulaganja u branu i jezero, planska dokumentacija koštala je 25,5 miliona dinara, eksproprijacija zemljišta (u milionima) 243,5, pristupni put 211, dalekovod 36, početni radovi na izgradnji brane i akumulacije 618, stručni nadzor 15, projektantski nadzor 35 i troškovi investitora 20 miliona. Ali, od 618 miliona izdvojenih za glavne radove, čak 266 miliona ili 43 odsto dato je za naknadne i nepredviđene.
Jedan od takvih troškova iskrsao je krajem prošlog meseca, kad se pojavilo klizište na kosini iskopa iznad budućeg optočnog tunela i slapišta. Odmah su počeli radovi na zaustavljanju klizišta s kojeg su komadi, neki teški i po više stotina kilograma, krenuli padinom nekontrolisano.
Ta kosina, sa razlikom u kotama od 50 metara (395–455) mešavina je porfirita i krečnjaka i na polovinu litice građevinci su ipak postavili buldožer, koji je ne tu visinu podignut kamenitom, tek malo podasutom stazom, nagiba čak 30 stepeni.
- Uopšte nije bilo jednostavno podići mašinu tim putem i na tu visinu. U toku je izrada projekta za zaštitu ove kose i moguća je ugradnja sidra u dubinu od 25 metara. To su čelična užad, pri čemu je čitava konstrukcija dodatno ojačana vezivnim materijalom – kaže za „Politiku“ inženjer Slavica Avramović iz JP „Rzav“, rukovodilac investicije za izgradnju brane „Arilje-profil Svračkovo“.
Samo za te, nepredviđene radove u 2016. godini, izvođači su planirali 50 miliona dinara.
