Verner Hojer, predsednik „Evropske investicione banke“ (EIB), rekao je da je ta finansijska institucija spremna da proširi saradnju u Srbiji ukoliko naša zemlja obezbedi ekonomski održive i sprovodive projekte.
- Ako se ispune kriterijumi u vezi sa brojnim faktorima, od socijalnih pitanja do ekoloških standarda, postoji mogućnost za proširenje saradnje sa Srbijom – najavio je Hojer za „Tanjug“.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Da li je Srbija spremna?
Premijer Aleksandar Vučić više puta je „kandidovao“ to pitanje kao jedno od važnih u sklopu ukupnog podizanja kapaciteta srpske privrede.
- Najveća boljka Srbije je ne samo nedovoljno novca i učešća bankarskog sektora u finansiranju, već i nedostatak ideja i preduzetničkog duha u Srbiji – ukazao je premijer još proletos, na Kopaonik biznis forumu.
On je više puta u javnim nastupima ponovio da je nezadovoljan činjenicom da država ne može da potroši novac koji već ima za kapitalne investicije, jer nema projekata. Država, kako je govorio, nema ideju šta treba da radi, kako da ulaže i kako da potroši pare. Osim što smo nespremni, nemamo firme koje mogu da grade i koje mogu da projektuju.
Ta „boljka“ mogla bi da onemogući korišćenje sredstava po osnovu plana predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera za ponovno oživljavanje evropske privrede.
- Njegov plan koji predviđa investiciju od 315 milijardi evra i kreiranje 1,3 miliona novih radnih mesta mogao bi da preokrene kurs krize u Evropi, budući da je od početka globalne ekonomske krize nivo investicija u EU opao za 20 odsto – rekao je Verner Hojer, govoreći o mogućim efektima Junkerovog plana po zapadni Balkan. - Zemlje zapadnog Balkana, koje nisu članice Evropske unije, mogu biti uključene. Plan, kako je objasnio, podrazumeva da se budžetski novac za projekte koristi kao garancija, a da privatni investitori daju svoj doprinos.
Junkerov plan podrazumeva pokretanje novog fonda za strateška ulaganja iz kojeg će se u naredne tri godine investirati u sektorima infrastrukture, energetike, obrazovanja, inovacija, ali i malih i srednjih preduzeća.
Srbiji sigurno neće manjkati planova za ovaj fond. Ali kada joj budu tražili crno na belo da priloži projekte tu će verovatno biti problema.
Dosadašnje iskustvo pokazuje da godišnje plaćamo oko četiri miliona evra kaznenih penala, jer smo od pet milijardi evra ranije odobrenih zajmova za infrastrukturu povukli svega 1,3 milijarde. Ove godine smo u prvom kvartalu najmanje novca potrošili na kapitalne investicije, čak 44 odsto manje nego što je planirano. Sa stručnog stanovišta poznato je da je prihvatljiv i nešto veći minus u državnoj kasi, pod uslovom da novac odlazi u infrastrukturu, jer kapitalni izdaci mogu da poguraju privredni oporavak.
Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, juče je dala ideju sa čim bi recimo Srbija mogla da konkuriše za novac iz Junkerovog fonda.
- Planiramo da sa zemljama zapadnog Balkana predstavimo EU projekte za izgradnju koridora, koji povezuju države u cilju stvaranja transportne mreže zapadnog Balkana – rekla je ona, dodajući da je EU zainteresovana da podrži te projekte.
Mihajlovićeva je kazala da ne razgovaramo sa predstavnicima drugih zemalja samo o finansiranju projektne dokumentacije, oko čega smo se uglavnom već složili, već i o različitim izvorima finansiranja izgradnje koridora koji povezuju države. Prema njenim rečima, važno je povezivanje zemalja regiona u infrastrukturi, energetici i drugim oblastima.
Ona je na Ekonomskom samitu u Beogradu rekla da će Srbija u naredne tri godine obnoviti 1.100 kilometara puteva, tako da bi naša zemlja možda mogla i sa tim projektom da konkuriše. U razmatranje bi mogli da uđu završetak Koridora 11 od Požege do granice sa Crnom Gorom, „Fruškogorski koridor“ Novi Sad-Ruma, moravski koridor Pojate-Preljina, pruga Beograd-Budimpešta i projekat intermodalnog transporta u Batajnici. Naravno na tom spisku bi se našli projekti iz oblasti zdravstva, obrazovanja, energetike… Samo je pitanje do koje granice Srbija može da se zadužuje.
