INFONET-468X60-BANNER

Prodaje se deo Palate "Albanija"

19.04.2022. | RTS

1939. godine izgrađena je Palata "Albanija" kao prvi oblakoder u Beogradu. Zgrada je dugo bila najviša u Beogradu, a druga u Jugoistočnoj Evropi. Deo Palate "Albanija", odnosno 381 kvadratni metar, procenjen na 3,88 miliona evra, ponuđen je na prodaju.

Palata Albanija

Palata Albanija (Foto: Wikimedia)

Pre tri meseca, 381 kvadratni metar poslovnog prostora u Palati "Albanija" stavljen je na prodaju. Tender je raspisan u januaru. Ovaj deo zgrade još nije prodat, saznaje Beogradska hronika.

S obzirom na to da zgrada Palate "Albanija" pripada Beogradskoj banci koja je u stečaju, to utiče na prodaju.

Stečajni upravnik Mijo Stanarčević objašnjava da je reč o prodaji na 50 odsto procenjene vrednosti, što je specifično u odnosu na prodaju na slobodnom tržištu, a što je veoma privlačno za potencijalne kupce.

"Ako je gradnja kvalitetna, cena nekad može da ode i do onih 100 odsto. Može da se ponovi prodaja iz nekih razloga, a može da se ide i na drugu prodaju, ali tada je cena 20 odsto vrednosti što je praktično kao depozit", kaže Stanarčević.

U okviru stečajnog postupka Beogradske banke, stečajni upravnik je Agencija za osiguranje depozita, a postupak je otvoren 2002. godine.

Iako je zgrada Palate "Albanija" još 1984. proglašena za kulturno dobro, može da se stavi u promet.

U ovom slučaju, ipak, vlasnik nepokretnosti mora prvo da ponudi objekat Zavodu za zaštitu spomenika i to po istoj tržišnoj ceni kao i ostalim kupcima, a to mogu da budu pravna i fizička lica, domaća i strana, prenosi RTS.

"Nakon što stigne zahtev, služba procenjuje da li su obezbeđena sredstva za kupovinu i da li postoji razlog da Zavod otkupi, koji nastupa u ime države. Kasnije se promet kulturnih dobara obavlja u skladu sa propisima, sa kojima se, inače, obavlja prodaja objekata", kaže dr Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

U ovakvim slučajevima novac od prodaje ne ide Zavodu, stečajnom upravniku ili firmi u stečaju, već se deli među poveriocima, a najčešći poverioci su banke.

"Bitno je da u ovom slučaju postoji kontrola suda, nadzorni organ, odnosno Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i da postoji odbor poverilaca", ističe stečajni upravnik Mijo Stanarčević za RTS.

Dr Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda naglašava da, kada su u pitanju kulturna dobra, povećana je pažnja da se očuva njihova materijalna i fizička struktura, kako bi očuvali njihovu vrednost.

Prema nacrtu novog Zakona o stečaju, koji bi trebalo da se usvoji ove godine, ubuduće će se ovakve prodaje obavljati na portalu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Namera je da se spreči dogovaranje o ceni pre prodaje između potencijalnih kupaca jer se neće ni znati ko su kupci.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /slučajan izbor/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Aleksandra Nikolic 20.10.2024.
Tekst je iz 21. godine, sada je oktobar 24....
Aca 14.09.2024.
Dovoljno je voziti se Bulevarom od Kaluđeri...
DARKO 09.09.2024.
Mogli bi i da napravite hotel, obzirom na k...
Nikola 03.09.2024.
Prodje jun odavno, djubra i napustenih pump...
Maja Gavric 23.08.2024.
Moram priznati da sam malo zatecena ovim re...

;