Koji je put od korisnika do vlasnika zemljišta

30.03.2015. | RTS

Pet decenija se vlasništvo nad građevinskim zemljištem i vlasništvo nad objektima u Srbiji ne tretiraju na isti način – zemljište se samo koristi, a objekti imaju vlasnike. Vlasnici zemljišta do 1958. godine, sadašnji korisnici, kao i zakupci i potencijalni investitori – žele zemljište u svojini. Međutim, stručna javnost ne može da se složi oko toga kako privatizovati građevinsko zemljište.

Iako nije na prodaju, građevinsko zemljište je godinama unosan posao. Od 2003. do 2009, dobijalo se na licitaciji i davalo u zakup na 99 godina i na njemu je moglo samo da se gradi.

U poslednjih šest godina konverzija zemljišta je zaustavljena da bi, pre tri meseca, usvajanjem Zakona o planiranju i izgradnji, gradnja bila ponovo omogućena. Sada se čeka zakon o konverziji, koji bi trebalo da precizira kako će i pod kojim uslovima korisnici zemljišta postati i njegovi vlasnici.

- Upravo zbog nedorečenosti zakona, neki sada dolaze pod udar toga da treba da se uradi konverzija, što iziskuje neka novčana sredstva koja nisu bila u programima poslovanja velikih kompanija – kaže gradonačelnik Niša Zoran Perišić.

Priča o konverziji zemljišta aktuelna je i u Novom Bečeju. Predsednik Opštine Novi Bečej, Saša Sučurević, ističe da je svaki investitor zainteresovan da dođe do vlasništva zemljišta jer stranci ne prepoznaju više zakup.

Pre više od dve decenije, lokalne samouprave su investitorima davale zemljište na korišćenje, prvenstveno zbog sređivanja infrastrukture i izgradnje stambenih i poslovnih zgrada. Takvih slučajeva najviše je bilo na Novom Beogradu.

- U vreme kada je naša kompanija dobijala lokacije radi privođenja nameni, granica Novog Beograda uopšte nije bila gde je sada niz objekata već izgrađen. Odnosno, mi smo ulagali u širenje Novog Beograda verujući da će to biti dobra komercijalna zona – kaže generalni direktor IMEL-a Mirko Urošević.

Međutim, mnogo je više lokacija u prestonici koje su već godinama u korovu, jer na primer zakupac zemljište nije priveo nameni.

- Postoje lokacije gde investitori nisu imali novca i Grad Beograd je u prošlosti izbegavao da oduzima te lokacije, iako je na to imao pravo po zakonu, iz razloga što je zakon predviđao da odmah mora da vrati novac koji je taj investitor dao za zemljište – objašnjava Goran Vesić.

„Mreža za restituciju“ traži od nadležnih postepeno prevođenje građevinskog zemljišta u vlasništvo – i to na prve vlasnike. Ali i da se posebno povede računa o zemljištu na kojem su privatizovana preduzeća ili u kojima su u toku stečajni postupci.

- Dobili su neskrivenu pomoć, što je skandalozno u vreme kada se smanjuju penzije i plate i Vlada vodi računa da napravi uštede na svim mestima. S druge strane se omogućava nekima koji su učestvovali u privatizacijama da unovče državnu subvenciju preko noći i postanu još veći milijarderi – kaže Mile Antić iz „Mreže za restituciju“.

To, objašnjavaju, u praksi znači da, ukoliko se objekat izgradi na tim lokacijama i stanovi prodaju – kupci postaju vlasnici zemljišta po novom Zakonu o planiranju i izgradnji. Samim tim korisnik je prodao zemljište a da ga prethodno nije platio.

 

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Milan 29.03.2020.
Divno..da li neko zna koja je to boja i gde...
Svetlana 23.03.2020.
Postovana ministarka, objasnite nam kako da...
Grada 22.03.2020.
Jesmo li mi gradjani treceg reda
Milan 12.03.2020.
Kolike su dnevnice fizikalaca?
goran 11.03.2020.
"na teritoriji glavnog grada doneto jedno r...