Reke Srbije na svojim tokovima nisu za poslednje dve godine dobile nijednu hidroelektranu, ali je Komisija koja je trebalo da proveri investitore zainteresovane za ulaganje u male fabrike struje niz vodu pustila i – svaku odgovornost. Tako se dogodilo da se na listi od oko 40 ulagača nađu – gradonačelnici gradova Srbije koji hoće da grade u sopstvenom mestu, pa su bili prilici da sami sebi izdaju dozvole. U toj konkurenciji, pravi investitori često nisu mogli ni da priđu konkursu.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Iako je u sklopu Ministarstva energetike u toku 2013. godine bila formirana komisija za utvrđivanje vrednosti podnetih prijava potencijalnih investitora, kroz njene prste „protekle“ su brojne nepravilnosti.
Priliku su dobila i dva lokalna političara koja su praktično podigla hidroelektranu – za sebe. Dok je javni poziv trajao, Radenko Cvetić bio je predsednik Skupštine opštine Raška, a Novica Tončev bio je predsednik opštine Surdulica. I jedan i drugi vlasnici su delom ili u potpunosti energetskih firmi koje su dobile lokaciju u opštinama koje vode.
- Konkurs je morao biti napravljen tako da se spreči bilo kakav sukob interesa, a po najviše upliv lokalnih funkcionera u poslove koji se prave na njihovoj teritoriji - objašava Rade Đurić iz „Transparentnosti“. - Moje mišljenje je da se interes evidentno prepliće. Gradonačelnici ne mogu biti u bilo kakvoj vlasničkoj vezi sa investitorima, čak iako je to posredno, preko prijatelja ili porodice. Komisija je to morala da uvidi i spreči.
Celokupan konkurs urađen je bez bilo kakvog detaljnog plana relugacije, pa od većine od planiranih 317 lokacije, a zatim još oko 170 na narednom javnom pozivu – nije bilo ništa.
- U Brusu se dogodilo da je objavljeno oko 40 lokacija gde može da se gradi – objašnjava dr Branimir Branković, inženjer elektrotehnike. - Kada smo došli na teren, utvrđeno je da nijedna hidroelektrana ovde ne može da zaživi! Kada bi se podigle, upropastile bi snadbevanje vodom celokupnog kopaoničkog kraja! A sve su bile uredno na listi za izgradnju.
Branković, jedini inženjer u našoj zemlji koji je pre 10 godina dobio licencu za projektovanje i gradnju obnovljivih izvora energije, kaže da opštinski funkcioneri po Srbiji naplaćuju „taksu“ za ulazak u posao na njihovoj teritoriji.
- Opštine su uvodile taksu u visini od deset do 20 odsto od ukupne vrednosti projekta ili od proizvodnje struje – kaže Branković. - Takođe, svako od preduzeća koje učestvuje u poslu, EPS, „Srbijavode“ ili „Direkcija za vode“, insistira da učestvuje njihov projektant. Tako je gotovo nemoguće doći po propisima do dozvole. Čim se jedna dobije, istekne druga.
Članovi komisije
Komisija za „češljanje“ investitora koji hoće da ulažu u male hidroelektrane sastavljena je od predstavnika Ministarstva energetike, grupacije „Svetske banke“ i BIA. U njoj su kao savetodavci učestvovali i predstavnici SIEPA, lokalnih zajednica, Stalne konferencije gradova i opština i ministarstava poljoprivrede, građevinarstva i regionalnog razvoja. Na čelu Komisije je bio tadašnji savetnik Zorane Mihajlović u Ministarstvu energetike Dejan Trifunović. Kada je Mihajlovićeva prešla u Ministarstvo građevine, i Trifunović se preselio u njen novi tim.
Tončev i Cvetić
Na evidenciji Agencije za privredne registre, Novica Tončev je apsolutni vlasnik preduzeća „Tončev gradnja“, dok Radenko Cvetić ima učešće od 50 odsto u firmi „Hidro zum“. Na listi investitora kojima je dodeljena lokacija nalaze se obe firme, a svaka je dobila da gradi hidroelektranu baš u mestu gde su njihovi vlasnici na rukovodećim pozicijama.
