Srpske građevinske firme poput „Energoprojekta“ i „Planuma“, danas žive od poslova u inostranstvu. I dok na tradicionalnim tržištima, gde su decenijama prisutni, brže i lakše dolaze do statusa glavnih izvođača, u zemlji su pretežno podizvođači za strane kompanije. Koje su šanse da se sačuvaju srpske specijalizovane firme?
Na dvadesetak kilometara od Čačka, u selu Brđanima, Koridor 11 se probija kroz tunel od 437 metara. Na Koridoru 11 srpski građevinci su podizvođači i grade najduži tunel na trasi, koji se finansira iz azerbejdžanskog kredita. A na šest hiljada kilometara daleko od Beograda, srpski građevinci, 30 godina su glavni izvođači radova, u Africi, odnosno Angoli.
Oglas
- Radimo na rekonstrukciji infrastrukture i završavamo projektnu dokumentaciju za vazdušne baze. Ukupna vrednost tih poslova je 30 miliona dolara – kaže Blagoje Cirović, direktor „Planuma“ u Angoli.
Iz „Planuma“ kažu imaju podršku ruskih banaka i lokalnih u Angoli, ali i švajcarske banke „Kredit Svis“. Međutim, posle 67 godina postojanja u Srbiji sve teže dolaze do posla i ocenjuju da država ne kontroliše strane kompanije koje grade u našoj zemlji. Objašnjavaju kako su se našli na crnoj listi resornog ministarstva.
- Neki kriterijumi su veoma čudni jer ne može biti da svi moji podizvođači pod „Planumom“ koje dnevno držimo u životu budu na beloj listi, a mi na crnoj listi. Sve države štite domaće firme pokušavajući da te pare zadrže u zemlji, i da te firme posluju i dalje a kod nas se na jednoj ruci može izbrojati broj domaćih firmi – kaže Ratomir Todorović, generalni direktor „Planuma“.
U resornom ministarstvu kažu da država menja ponašanje i da su promene već počele.
- U prethodnom periodu i država i ministarstvo takođe su se neodgovorno ponašali kada su te kompanije kasnile. Država ih nikad nije tužila i nije povukla bankarske garancije, ali to se menja. Ne znači da će one kompanije koje se nalaze na beloj listi biti večno ili one na crnoj – kaže Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture.
„Planum“ je proteklih godina radio značajne projekte u gotovo svim zemljama Bliskog istoka, Africi i Ruskoj Federaciji, gde je u proteklih 20 godina izgrađeno 15 aerodroma. Trenutno najviše novca zarađuje u Angoli, i tako uspeva da sačuva radna mesta za 1.200 radnika u firmi.
