Nerešeno pitanje konverzije građevinskog zemljišta država treba hitno da reši jer ono koči investicije u Srbiji, slažu se stručnjaci koji, međuitm, nemaju jedinstven stav na koji način bi to trebalo učiniti.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Predstavnici građevinske industrije smatraju da investitori moraju da plate konverziju pošto u privatizaciji nisu kupovali zemljište, u „Američkoj privrednoj komori“ (AmCham) kažu da konverziju treba ukinuti, a sindikalci se zalažu za pronalaženje „srednjeg rešenja“.
Potpredsednik „Građevinske komore Srbije“ Goran Rodić je rekao u izjavi za „Tanjug“ da nije dobro najavljeno odlaganje rešavanja konverzije, s obzirom na to da ima ozbiljnih stranih investitora koji bi da grade na mnogim lokacijama u Srbiji, ali čekaju da se to pitanje reši.
- Ima vrlo malo živih gradilišta u Srbiji i postoji velika potreba da se mnoge lokacije privedu nameni – naglasio je Rodić.
On kaže da je ranije ukinuto pravo korišćenja, ali i da je Ustavni sud obustavio konverziju predviđenu Zakonom o planiranju i izgradnji i da je tako nastala pravna praznina za investitore. Prema njegovim rečima, država mora da prelomi odnosno ili da obavi konverziju sa naknadom, ili da opet omogući pravo korišćenja na 99 godina.
Ovaj stručnjak smatra da neće biti lako doneti zakon o konverziji, jer je ona u direktnoj vezi sa procesom restitucije i da će biti mnog lakše da se privedu nameni lokacije koje su u vlasništvu države.
Konverziju, kaže, treba tretirati kao kupovinu zemljišta i nikako drugačije i da bi država trebalo da proceni vrednost svog zemljišta i koliko investitori moraju da plate ili doplate ako su već platili za korišćenje, ukoliko žele da postanu i vlasnici.
- Oni su masovno kupovali fabrike ne da bi one nastavile da rade ili proširile proizvodnje, već da bi jeftino došli do zemljišta, pa su gasili i rušili fabrike. Tako da oni nisu vlasnici zemljišta već samo objekata u kojima je trebalo da se obavlja proizvodnja i država je u pravu što sada hoće da izbegne dosadašnje marifetluke – kazao je Rodić.
Da bi investitori postali vlasnici zemlje moraju da plate njenu punu cenu, ponovio je Rodić.
Predsednik „Sindikata radnika građevinarstva i Industrije građevinskog materijala Srbije“ (SSSS) Duško Vuković je rekao „Tanjugu“ da je konverzija jedno od prioritetnih pitanje u prethodnih nekoliko godina, kao i da bi „srednje“ rešenje moglo da bude plaćanje konverzije na duži rok.
- Nerešena konverzija i niz zakonski nerešenih stvari u privredi doprineli su da građevinska industrija stane i da mnogi zainteresovani investitori zastanu – kaže Vuković.
Zato je stav te sindikalne organizacije da „ako lokalne samouprave i država treba da dobiju naknadu, da se ona u ovim teškim vremenima krize ne može očekivati ođednom“.
- Možda je neko srednje, solomonsko rešenje, da u dugoročnoj fazi eksploatacije zemljišta bude određena ta naknada koja bi se plaćala tokom narednih godina, pa i decenija, kako bi se nadoknadilo državi i lokalnim smaoupravama za ono što su imali u vlasništvu – rekao je Vuković.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je najavilo da će ove godine biti donet novi Zakon o planiranju i izgradnji, ali bez konverzije i da će, takođe, do kraja 2014. biti urađena analiza efekata konverzije na osnovu koje će u 2015. biti donet poseban zakon o konverziji.
Direktorka Tima za regulatornu reformu NALED- a, Jelena Bojović, je upozorila da je Zakonom o planiranju i izgradnji 2009. uvedena konverzija uz naplatu koja je oborena na Ustavnom sudu, tako da sada preduzeća ne znaju šta kupuju.
U AmCham-u je rečeno „Tanjugu“ da bi konverzija bez naknade nad građevinskim zemljištem bilo rešenje koje bi odblokiralo mnoge investicije u Srbiji. AmCham, naime, smatra da bi bilo ispravno da se generalno ukine konverzija uz naknadu odnosno da konverzija bez naknade bude u svim slučajevima kada su prava na zemljištu stečena u skladu sa ranije važećim propisima.
Izuzetak bi, kažu, bio konverzija prava dugoročnog zakupa kada zakupnina nije plaćena unapred i u tom slučaju bi konverzija trebalo da bude uz naknadu koja bi bila jednaka iznosu zakupnine koji se duguje. Izuzetak bi, dodaju, još mogao da bude i za slučajeve kada je zemljište dodeljeno bez naknade do 2003, a nije u međuvremenu privedeno nameni.
Bivši ministar građevine Velimir Ilić je početkom ove godine izjavio „Tanjugu“ da je Ustavni sud imao kategoričan stav da konverzija mora da se plati bez ikakvih umanjenja odnosno 100 odsto tržišne vrednosti zemljišta.
