Već prve nedelje od objavljivanja da se na listi preduzeća, koje prodaje „Agencija za privatizaciju“, nalazi i novosadski ZGOP, zainteresovanih kupaca ne manjka.
U ovom preduzeću za gradnju, remont i održavanje pruga u sredu (20. avgust 2014.) su bili predstavnici firme iz Slovenije. Interesovanje je još 2010. godine pokazala i „Ruska državna železnica“, a kome će na kraju biti prodati, još je neizvesno.
Prvi čovek ZGOP, Zoran Stanojević, kaže da su do sada četiri firme izrazile želju za kupovinu ovog preduzeća, koje je 2008. godine privatizovano i od tada je promenilo tri vlasnika. Državni organi su 2011. raskinuli ugovor o privatizaciji i preduzeće, u kome je zaposleno oko 300 radnika, uveli u restrukturiranje, koje se svelo na puko preživljavanje, jer je svega 20 odsto kapaciteta bilo uposleno.
- Raduje nas interesovanje Slovenaca i dobro je da bude što više onih kojima je naša delatnost interesantna – kaže Stanojević, dodajući da su ruski kupci i dalje veoma aktuelni. - Ostavljen je rok od mesec dana za prijavljivanje, sačekaćemo da prođe, pa ćemo tada imati pravu sliku o potencijalnim kupcima. Hoćemo da radimo i da se što pre krene sa ulaganjima, jer je to jedini način da se izvučemo.
Po rečima direktora, iz „Agencije za privatizaciju“ su tražili da im predlože model prodaje ZGOP-a.
- Dat nam je rok i do kraja nedelje, kada ističe, sigurno ćemo sačiniti predlog i proslediti ga „Agenciji“ – kaže Stanojević.
Zaposlenima se, pak, već mesecima isplaćuje tek minimalna zarada, a i nju dobijaju sa zakašnjenjem. Poslednja plata je isplaćena za januar. Uprkos problemima, preduzeće je uspelo da sačuva mašine, ali i stručne kadrove neophodne za specifičnu delatnost održavanja železničkih pruga. U ZGOP, nekadašnjem lideru u svojoj branši u bivšoj SFRJ, optimistično gledaju u budućnost, jer im nadu u bolje sutra daju dva ugovorena posla, jedan vredan 1,7 miliona, a drugi 1,5 miliona evra.
Kočnica
Status preduzeća, kako smatraju u ZGOP-u, zapravo je bio najveća kočnica za opstanak. Kao firma u restrukturiranju nisu mogli da dobiju bankarske kredite, odnosno bankarsku garanciju, kojom bi obezbedili učešće u ozbiljnijim poslovima.
