Najnoviji rok za završetak Koridora 10 je kraj 2016. Kako poverovati da je i konačan? Milutin Mrkonjić je 2008. „založio“ funkciju ministra infrastrukture ako taj autoput ne bude gotov za dve i po godine. Na toj funkciji je ipak preživeo dve vlade i ostao do prošle godine, a kako se obećani rok približavao tako se datum završetka odgađao najpre za 2012. godinu, a potom za 2014. godinu.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Ozbiljnost namere, da novog pomeranja rokova neće biti, preduzeće „Koridori Srbije“ dokazuju konstatacijom da se užurbano gradi na skoro svim gradilištima južnog i istočnog kraka te da je Srbija trenutno najveće putarsko gradilište u regionu na kome radi oko tri hiljade radnika. Dodatni dokaz je da će ove godine biti završeno 67 kilometara auto-puta, premda im je plan bio čak 50.
Oni navode da su svi ugovori zaključeni i radovi otvoreni duž cele trase istočnog koridora od Niša ka Dimitrovgradu. Radovi prema njihovoj oceni napreduju zadovoljavajućom dinamikom. Do kraja ove građevinske sezone očekuju asfaltiranje deonice Crvena Reka-Čiflik, što za njih znači 12,6 novih kilometara pod asfaltom.
- Od pet tunela na ovoj deonici nedavno je probijen četvrti po redu. Preostalo je probijanje petog tunela Sopot, koji se radi u otvorenom iskopu – navode u „Koridorima”.
Zaboravljaju ili izbegavaju da kažu da je grčka firma „Aktor“ imala ugovorenu obavezu da ovu deonicu završi do 2. aprila prošle godine. Iako „Koridori“ navode i da napreduje i gradnja tunela Brancarevo, rok i za njegov završetak je premašen. Ugovoreno je bilo da deonica Prosek-Crvena Reka na kojoj se taj tunel nalazi bude gotova do 5. marta ove godine.
„Koridori“ tvrde i da je konačno prevaziđen problem sa austrijskom „Alpinom”, koja je najpre prilično kasnila na izgradnji dela auto-puta od Pirota do Dimitrovgrada i obilaznice oko tog grada, a potom bankrotirala, jer je novi izvođač radova uveden u posao.
- Za preostale radove na ovim deonicama sklopljeni su ugovori sa kompanijom „Trej grup holding“ iz Bugarske. Možemo da kažemo da je bankrot „Alpine“ na globalnom nivou svakako usporio završetak konkretnih deonica, ali konačan rok u svakom slučaju neće biti probijen. Novi izvođač ima rok da ove dve deonice završi 29. jula i 4. oktobra 2015. godine – kažu u „Koridorima Srbije”.
U Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture kažu da ima deonica na kojima se dobro radi kao što je tunel Progon kod Dimitrovgrada koji će biti gotov do oktobra.
- Imamo problema na deonici Prosek-Crvena Reka koju gradi grčka firma „Aktor“, a postoji mogućnost da će ih biti i na obilaznici oko Dimitrovgrada čiju izgradnju je od austrijske „Alpine“, koja je bankrotirala, preuzelabugarska firma ’Trej’.Bugarski partner još nije dostavio dinamiku radova niti je dao bankarske garancije – kažu u ministarstvu.
Kada je reč o južnom kraku Koridora 10 u resornom ministarstvo kao problem vide nerešene probleme sa eksproprijacijom i nedovoljnim angažovanja pojedinih izvođača. „Koridori Srbije“ nisu odgovorili na naše pitanje ko im od izvođača pravi probleme.
Kažu da se radi na 87 tačaka i da su pre mesec dana otvorili tender za gradnju poslednje deonice Caričina dolina-Vladičin Han. Obećavaju da će grčka „Terna“ do kraja godine završiti 15 kilometara na potezu Vladičin Han-Donji Neradovac, a do kraja 2015. godine svih 26,3 kilometra. S tim što je sve ovo prema ugovoru trebalo da bude gotovo do 25. juna ove godine. I za deonicu od Grabovice do Grdelice su probijeni rokovi. „Terna“ je trebalo da je završi do 25. juna ove godine.
Za deo od Srpske kuće do Levosoja u dužini od osam kilometara, problem je finansiranje. Grci su preko HIPERB plana za ovu deonicu trebali daobezbede donaciju, ali su definitivno odustali, pa sada „Koridori Srbije“ i vlada traže rešenje kako da se obezbedi novac i u toku su razgovori sa potencijalnim kreditorima.
Od grčkog novca finansirana je deonica Donji Neradovac-Srpska kuća. Ona je završena i puštena u saobraćaj prošle godine.
Do kašnjenja na svim deonicama uglavnom je dolazilo zato što nije završena eksproprijacija ili projekti nisu bili dobri pa su morali da se prepravljaju. Koliko se kasni najbolje govori podatak da je Svetska banka htela da povuče zajam zato što je Srbija od 2009. godine uspela da izgradi samo 13,35 odsto onoga što je ova banka kreditirala. Pod pritiskom su taj procenat u junu ove godine dogurali do 40. To su strane firme umele da iskoriste da naplate penale.
