Betonske kanalizacione cevi su konstantno izložene korozivnoj kiselini koju proizvode bakterije u otpadnoj vodi. Novi aditiv bi mogao da omogući takvom betonu da se samozaleči i to bi uradio korišćenjem mulja nastalog prečišćavanjem vode.
Betonske cevi (Foto: Pixabay)
Istraživački tim Univerziteta Južne Australije, koji predvodi profesorka Yan Zhuge, razvio je aditiv u formi mikrokapsula napunjenih mešavinom praha kalcijum hidroksida i mulja stipse, od kojih je poslednji nusproizvod koji nastaje u postrojenjima za prečišćavanje vode i obično se odlaže na deponije.
Ideja je da se kapsule dodaju vlažnom betonu u završnim fazama mešanja, kada se izlivaju delovi kanalizacione cevi.
Oglas
Sve dok dobijena osušena betonska cev ostane netaknuta, biće netaknute i sve kapsule. Međutim, ako se kiseline u otpadnoj vodi nagomilaju u jednoj oblasti i izazovu pucanje betona, ljuske kapsula osetljive na kiselinu pucaju kao odgovor na pad pH vrednosti, oslobađajući njihov sadržaj.
Tada se silicijum dioksid i aluminijum oksid u mulju pomešaju sa kalcijum hidroksidom u prisustvu vode i smeša formira čvrsti gel koji odmah popunjava pukotinu. Pored toga, tokom vremena, kalcijum hidroksid će se karbonizovati i formirati čvrsti kalcijum karbonat, obezbeđujući dugotrajnost popravke.
Zhuge kaže da njen tim još uvek utvrđuje koliko se "lekovitih" agenasa oslobađa u svakom incidentu, što će zauzvrat omogućiti naučnicima da odrede koliko često se postupak "lečenja" može dešavati na jednoj lokaciji.
Ona ističe da je poboljšanje dizajna betonske mešavine dobra metoda za kontrolu korozije izazvane mikrobima. Rešenje je korišćenje betona koji može sam da se izleči i zatvori pukotine bez ikakve ljudske intervencije. Dodaje da su istarživači uvereni da će ovaj novi samoizlečivi beton zasnovan na naprednoj kompozitnoj tehnologiji rešiti probleme korozije kanalizacionih cevi i odlaganja mulja u isto vreme.
