Dr Aurora Sharrard, akreditovani LEED profesionalac (LEED AP), radi kao menadžer za istraživanje u okviru neprofitne organizacije GBA iz Pitsburga - Alijansa za zelenu gradnju (Green Building Alliance).
Ona u svom članku za junski dvobroj EcoHome magazina (Keeping Them Honest - Searching for truth behind green-product claims) upućuje sve zainteresovane za zelenu gradnju kako da budu sigurni u pravu ekološku vrednost nekog proizvoda, i izbegnu zamku zelenog pranja - netačnih tvrdnji proizvođača i prodavaca.
I na našem tržištu već neko vreme pojedini distributeri i proizvođači potenciraju ekološke osobine svojih proizvoda i sistema koje nude. U ovom članku možete pročitati koje se sve zamke kriju iza sličnih tvrdnji i na tržištu koje je daleko starije i uređenije od našeg tržišta zelenih proizvoda (koje je zeleno možda samo u smislu prvih klica).
Svakako da će u narednom periodu biti sve više ovakvih slučajeva, a sa porastom interesovanja investitora i projektanata, dragoceni saveti iz ovog teksta pomoći će vam da se snađete i bez zvaničnih ustanovljenih standarda (nigde u svetu još uvek ne postoje standardi za zelene proizvode u građevinarstvu, ali prisutni su opšti ekološki standardi i standardi za zelene objekte kakvih kod nas nema).
Ono što za sada možete učiniti jeste da saznate koji to standardi postoje u svetu i da se prilikom izbora proizvoda i sistema za svoje projekte kod distributera i na internetu raspitate o oznakama i sertifikatima, i na taj način potvrdite ili opovrgnete verodostojnost ovih tvrdnji. Različite okolnosti koje treba da uzmete u obzir možete potražiti i u drugim tekstovima i vestima na srpskom jeziku posvećenim zelenoj gradnji na ovom web-portalu...
Potraga za istinom o zelenim proizvodima, dr Aurora Sharrard
Ako ste zbunjeni u vezi sa zelenim proizvodima i tvrdnjama njihovih proizvođača - niste usamljeni. I sama se tako osećam ponekada, a moj posao u Alijansi zelene gradnje jeste navigacija kroz složen svet zelenih proizvoda, odnosno onih koji se tako predstavljaju, i da pomognem drugima da rade to isto.
I dok je pred nama još uvek ogroman posao da ustanovimo pouzdane standarde višestrukih karakteristika koje definišu zelene proizvode, dobra vest je da postoji veliki broj posvećenih ljudi koji rade na ovome. Takođe, tu je i veliki broj već dostupnih izvora koji će vam pomoći da odredite svoj željeni nivo komfora uz potvrdu od treće strane. Ovaj članak treba da vas provede kroz sve začkoljice problematike izbora zelenih proizvoda, da vam pomogne da shvatite kako se proizvodi ocenjuju i sertifikuju, i da vas dovede do najkorisnijih izvora za navigaciju na ovom poslu.
Na kraju pak, odakle god da ste dobili informaciju o nekom proizvodu, da li je to od lokalnog distributera, direktno od proizvođača, pretraživanjem interneta ili u komunikaciji sa kolegama, ključno je da li verujete svom izvoru i da li razumete koji kriterijumi stoje iza tih preporuka.
Takođe je važno znati da zelena gradnja nije samo pregledanje kataloga i biranje proizvoda, u svojoj suštini, održiva gradnja je integracija svih važnih elemenata projektovanja, lokacije, transporta, energije, vode, zdravlja, korišćenja sirovina, i drugih obzira prema ljudima i okruženju.
Kako bilo, doći će vreme kada treba da izaberete i napravite specifikaciju materijala, proizvoda i komponenti za zelenu kuću. U toj tački, fokus je svakako na proizvodima - i na tome da li oni zaista doprinose željenim zelenim performansama vašeg objekta.
Zeleno pranje - greenwash faktor
Kada kompanije, sa ili bez namere, iznose lažne, dvosmislene ili preterane tvrdnje u vezi sa ekološkim prednostima njihovih proizvoda, to se naziva zeleno pranje (eng. greenwashing).
Na najosnovnijem nivou, svi mi neprekidno održavamo zeleno pranje ukoliko paušalno saberemo sve održive detalje našeg objekta nazivajući ga zelenim bez dokazivanja naših tvrdnji kroz neki oblik dokumentacije i sertifikacije kao što su nacionalni ili lokalni programi zelene gradnje.
Prodavci, distributeri, proizvođači, i dr, mogu da upadnu u zamku zelenog pranja ukoliko preteraju sa tvrdnjama o ekološkim karakteristikama njihovih proizvoda, ili ne pomenu negativne uticaje koji bi umanjili zelene odlike proizvoda.
Posledično, postoji veliki broj sistema, materijala i tvrdnji o ekološkim prednostima nastalih u vezi sa zelenim građevinskim proizvodima, a koji zahtevaju revalorizaciju. Osnovno pravilo ponašanja pred ovim naoko jednostavnim opisima jeste da budete skeptični i dovoljno radoznali da pogledate da li iza ovakvih tvrdnji stoji neki vid verifikacije.
Prilikom izbora proizvoda koji vaš objekat treba da učine ekološki prihvatljivijim zapitajte se sledeće:
- Da li je tvrdnje očigledna laž? Na primer: Ovaj proizvod ima LEED i NAHB sertifikat - ne postoji ni LEED ni NAHB sertifikat za proizvode (postoji samo USGBC SpecList koja je u vezi sa LEED sertifikacijom, više pogledajte ovde)
- Da li je tvrdnja neodređena ili irelevantna? Na primer: Ovaj proizvod se ističe među konkurencijom.
- Da li je tvrdnja preopšta da bi imala smisla? Na primer: Ovaj proizvod koristi najsavremenije ekološke tehnologije.
- Da li se tvrdnja odnosi na samo jednu osobinu proizvoda dok su druge važne karakteristike nepomenute? Na primer: Ovaj proizvod ne zahteva održavanje.
- Da li mogu da potvrdnim ono što mi kažu na internetu ili na samom proizvodu (nalepnice, natpisi...)?
Tada započnite svoje istraživanje. Ukoliko ne možete da nađete zadovoljavajuće odgovore na svoja pitanja brzom pretragom interneta ili jednim telefonskim pozivom, pravi je trenutak da započnete sa ozbiljnom sumnjom u iznete tvrdnje.
Oznake i sertifikati
Zeleno pranje marketinga je eskaliralo do te mere da FTC (Federalna komisija za trgovinu u SAD - Federal Trade Commission) dorađuje svoj Vodič za upotrebu tvrdnji u okviru ekološkog marketinga koji se odnosi na ekološke tvrdnje koje uključuju brendiranje, reklamiranje, promotivne materijale, i sve druge forme marketinga, bilo da su izrečene direktno ili implicirane, rečima, simbolima, logoima, i imenom (brend name) proizvoda.
FTC Vodič trenutno zahteva da “svaka tvrdnja koja je upućena potrošačima u vezi sa objektivnim kvalitetom, performansama, ili osobinama proizvoda ili usluge mora biti podržana” (“every express and material-implied claim that the general assertion conveys to reasonable consumers about an objective quality, feature, or attribute of a product or service must be substantiated”). Ovde na scenu stupaju oznake i sertifikati.
U vašem daljem istraživanju određenih proizvoda, otkrićete da postoje različiti tipovi izvora informacija koji vam mogu pomoći. Razni katalozi su veoma obimni, i ove “žute strane” postojećih zelenih građevinskih proizvoda mogu poslužiti kao početna tačka gde ćete videti koje sve opcije postoje u jednoj kategoriji proizvoda.
Ukoliko želite neku potvrdu za sadržaj proizvoda ili njegove karakteristike, tada ćete gledati oznake (labels) i sertifikate:
- Oznake su najjednostavniji pokazatelj, često se zasnivaju na jednoj karakteristici kao što je energetska oznaka ili oznaka za reciklažu, jer ista oznaka sa jednom vrstom simbola može se pojaviti na svim proizvodima.
- Sertifikati su složene procene koje se zasnivaju na višestrukim, naučno zasnovanim kriterijumima za određivanje da li se, ili ne, neki proizvod za njih kvalifikovao.
Iako raščlanjivanje oznaka i sertifikata može biti škakljivo, ja obično sve što se odnosi na jednu karakteristiku smatram oznakom, dok sertifikatima podrazumevam sve što se odnosi na nekoliko osobina proizvoda.
Na primer, Energy Star, najstarija ustanovljena oznaka treće strane u SAD, po kriterijumu potrošnje energije klasifikuje veš-mašine, ali ta oznaka nema nikakve veze sa potrošnjom vode (u suprotnom bi značilo da govori o više osobina proizvoda). Praćenje jedne karakteristike proizvoda može biti korisno, ali ukoliko želite da šire posmatrate proizvode koji vam se nude, obratite pažnju na sertifikate, ili više oznaka.
Zavisno od kategorije proizvoda, sertifikati veoma variraju u smislu karakteristika na koje se odnose. Neki sertifikati dublje ulaze u hemijske komponente ili uticaj na kvalitet vazduha u enterijeru (npr. Greenguard), dok neki uključuju sve: od prerade sirovine do kraja životnog veka proizvoda, ponovne upotrebe ili reciklaže (npr. Credle to Cradle - Od kolevke do kolevke). Neki sertifikati obuhvataju čak i informacije u vezi sa koorporativnom posvećenosti proizvođača problemu održivosti (SMaRT).
Kada uzmete u obzir sve što sertifikati uključuju, i dalje morate biti sigurni da će proizvod ispuniti svoju osnovnu ulogu i sve prioritete koje ste postavili za vaš projekat. Tada možete pregledati dodatne prednosti drugih osobina kako biste doneli konačnu odluku. U celom procesu uvidećete da je za sada daleko jednostavnije pronaći željene pouzdane sertifikate koji se odnose na pojedine tipove proizvoda (tepihe, podne obloge, drvo, nameštaj, boje, itd). Vremenom će sve više kategorija proizvoda spadati u ovu grupu.
Nivoi nezavisnosti - objektivnosti
Kako bi vam bilo jasnije šta oznake i sertifikati podrazumevaju važno je da znate ko stoji iza tvrdnji distributera i proizvođača. Postoje tri nivoa nezavisnosti (objektivnosti) kada se govori o proceni značaja oznaka i sertifikata.
Prvi nivo potvrde su tvrdnje tvorca, proizvođača, ili drugih koji su direktno uključeni u nastanak i prodaju proizvoda o kom se govori. Ova vrsta potvrde naziva se i “sopstveni sertifikati” (“self certifications”).
Drugi nivo potvrda su sertifikati i oznake koje je dodelila spoljna organizacija ili pojedinac, ali koji i dalje ima finansijskih i drugih interesa od uspeha proizvoda na tržištu. Ovde spadaju razna trgovačka i proizvođačka udruženja, investitori ili konsultanti.
Treći nivo potvrda je zapravo najviši, tj. najnezavisniji i najobjektivniji, i u njega treba imati i najviše poverenja. To su potvrde koje daje nezavisna, treća strana. Treća strana nema nikakvih veza sa proizvođačem osim naplate usluge ispitivanja i određivanja sertifikata. U SAD, pored mnogih drugih, ovde npr. spadaju Green Seal (Zeleni pečat) i Greenguard (Zelena straža).
Ponekad saznanje o tome odakle potiče sertifikat i na šta se sve odnosi i dalje nije dovoljno da bi se donela konačna odluka. To je trenutak kada treba da se pozabavite na koji način se on uklapa, ili ne, u najviše važeće zvanične standarde. To su na primer ANSI - Američki nacionalni institut za standardizaciju (American National Standards Institute) i ISO - Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization) - dva tela koja su zapravo zadužena za izdavanje sertifikata svim drugim telima i organizacijama za sertifikaciju.
Sertifikati koji nastaju prema ANSI i ISO standardima odnose se na najviši nivo kvaliteta, pouzdanosti i procesa proizvodnje, a nastaju na osnovu javne polemike i kontrole, kao i slobodnog pristupa svim vezanim informacijama tokom njihovog stvaranja i roka važnosti.
Ukoliko želite višeznačne sertifikate od treće strane, u SAD je dobra početna tačka NAHB-ov Vodič za gradnju zelenih kuća (Model Green Home Building Guidelines) koji je koristio kao osnova za Nacionalni standard za zelenu gradnju (National Green Building Standard), kao i za LEED sistem ocenjivanja koji sprovodi USGBC (više o LEED-u i USGBC-u nađite pretragom na sajtu Gradjevinarstvo.rs).
Iako se nijedan od ovih sistema ocenjivanja zelene gradnje ne odnosi na sertifikaciju proizvoda, oba imaju uticaja na veliki broj oznaka i sertifikata za same proizvode. Ukoliko koristite, verujete i/ili ste veliki zagovornik jednog ili oba ova sistema, to vam može koristiti bar kao polazište za istraživanje sertifikata na koje se ovi sistemi odnose. Oni upućuju na veliki broj oznaka i sertifikata trećih strana koji su već zaslužili poverenje mnogih aktera industrije zelenih proizvoda i zelene gradnje.
Ako želite biti posebno posvećeni problematici kako i zašto treba znati pravu zelenu vrednost nekog proizvoda, treba da znate da izbor višeznačnog sertifikata treće strane i dalje nije dovoljan, naročito zato što nisu svi podjednaki. Zato ponavljam da morate imati poverenja u izvor informacija, što znači da morate verovati organizaciji koja je proizvodu dodelila sertifikat.
Ukoliko ne razumete šta predstavlja logo sertifikata i šta sve proizvođač mora da ispuni kako bi ga dobio, kako možete načiniti pravi izbor? Zato vas zaista upućujem na to da istražite sve što možete u vezi sa poreklom sertifikata, da posetite sajt sertifikacionog tela i tamo preuzmete (download) odgovarajući standard.
Zaključak
Dakle, koji je najbolji? Nažalost, ne postoji precizan odgovor na ovo pitanje. Pokušaj da izaberete ili odredite zeleni proizvod potpuno je isto što i izbor konvencionalnih proizvoda sa kakvim ste se sretali u svom prethodnom profesionalnom radu. Samo što sada, pored svih drugih osobina proizvoda treba da uzmete u obzir i mnoge probleme koji se tiču životne sredine, okruženja, itd. i da ih uključite u proces odlučivanja.
Srećom, u procesu prolaska kroz svet zelenih oznaka i sertifikata možete se koristiti pomoći koju dobijate od treće strane. Za kategorije proizvoda za koje još uvek nema sertifikacionih programa, moraćete da se oslonite na instikt za otkrivanje zelenog pranja i da prepoznate sve nerealne i neodgovarajuće tvrdnje.
Tržište zelenih proizvoda možda nije toliko jednostavno za razumevanje koliko bismo to svakako želeli, ali je daleko bolje nego što je bilo, i svakoga dana napreduje. Nezavisni sistem koji se odnosi na zelene proizvode još uvek ne postoji, i biće potrebno još neko vreme da se razvije.
Ali jednu stvar možete učiniti već sada - naglasite proizvođačima i dobavljačima koji iznose neosnovane tvrdnje da ih nećete uzeti u obzir bez potvrde iz nezavisnog izvora. Vaša i njihova reputacija zavisiće sve više od verodostojnih i realnih tvrdnji u vezi sa nekim proizvodom.
