2009. – godina zelene gradnje

28.04.2009. | Mladen Bogićević | Gradjevinarstvo.rs

„Zeleno je postalo mejnstrim u poslednjih 10 godina. Napori arhitekata, građevinara i korisnika, pojam zelena gradnja, i sve prateće, preneli su sa stranica alternativnih brošura na naslovnu stranu Wall Street Journal-a.

Prvi projekti u kojima je ucrtana žica za ostavljanje bicikla ispred komercijalnih zgrada promovisali su promene u ponašanju i razmišljanju... "

Tako je 2006. godine pisao Nathan Good, arhitekta iz SAD, o svom projektu kuće koja je dobila nagradu za zelenu gradnju Udruženja graditelja stanova SAD – NAHB. Međutim, tada je još uvek morao podvući da se, iako postoje smernice u propisima, preporukama i sl, zelena gradnja i  dalje oslanja na lične izbore i ciljeve. Danas ona više nije prosto stvar dobre volje...

Zeleni izbori još nekoliko godina ili decenija, zavisno od privrednog sektora, neće prevagnuti nad konvencionalnim, ali danas su na tom putu sa obe noge, i u brzom hodu. Kada se, na kraju godine koja teče, svedu računi, lako se može desiti da samo zelene inicijative prođu kontrolni punkt sa dobrim prolaznim vremenom. Kažu da se u kriznim vremenima budi sve najgore i najbolje. Ova krizna vremena možda će biti upamćena kao ključni trenutak za zeleni talas bez koga je pitanje kako ćemo, neki kažu i da li ćemo, dočekati kraj ovog veka.

Nakon prvog ozbiljnog pojavljivanja u građevinskoj industriji u SAD 2006. godine, i laganog ali sigurnog porasta u 2007. godini (kada su zeleni proizvodi obrnuli 12 milijardi dolara), prošle godine zelena gradnja ustoličila se kao zaista ozbiljan igrač na komercijalnom tržištu nekretnina, građevinskih proizvoda, i ovog sektora privrede uopšte. Pored sve većeg broja uključenih profesionalaca i ekološki i energetski svesnih investitora i krajnjih kupaca, ovome je, naoko kontradiktorno, u velikoj meri doprineo pad tržišta nekret­nina, i pad obima posla u građevinarstvu, a posledično tome, i opšta kriza.

Situaciju su znali da iskoriste preduzetnici u sektoru zelene gradnje, i, umesto da razmišljaju na temu kako da prebrode krizu, krenuli su u veliku kampanju ističući finansijske prednosti svojih proizvoda i ukupne ponude. Brojke na papiru, koje su do 2008. često posmatrane pre kao optimistična i utopijska sanjarenja, odjednom su predstavljale izlaz iz očajne situacije. Strategija je više nego uspela, i 2009. godina, čak i uz malo verovatno usporavanje u zelenoj gradnji, doneće joj još veći udeo na tržištu zbog daljeg negativnog trenda koji očekuje, sada već klasičnu gradnju.

Sa ove strane Atlantika, ako 2008. godina nije imala zaista moćno oružje da natera investitore, izvođače i kupce na drugačije razmišljanje, već prvi dani ove godine su i te kako u tome uspeli. Kako je 5. marta na Seminaru o energetski efikasnoj gradnji u Sava centru to rekao Ginter Lang, predsednik Interesne zajednice pasivnih kuća iz Austrije: – Hvala prijatelju Putinu što nam je zavrnuo gas! 

I zaista, pobornicima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u poznojesenjim evropskim raspravama, najjači argument pao je u krilo – energetska nezavisnost nema alternativu.

Ono što je krah berze nekretnina značio za američku građevinsku industriju, to je gasna kriza (potpuna nestašica) značila za graditeljstvo u EU. Sa prognoza i objašnjavanja da u zgradarstvu postoji ogroman resurs uštede energije (oko 40% ukupne potrošnje), prešlo se na prve predloge i planove predviđene za najhitnije sprovođenje – moguće je obavezivanje na PassivHaus standard već od 2011. godine.

Trenutna niža cena nafte, znaju svi, privremena je, i već u drugoj polovini godine ili najkasnije u poslednjem kvartalu ona će se vratiti na cenu od preko 100$ za barel. Dakle, sve ide na ruku energetski efikasnom i održivom graditeljstvu. Tako 2009. godina može ostati upamćena kao prelomna za konačni uspeh zelenog građevinarstva.

Zeleno na belo

Agencija CoStar objavila je listu 10 najznačajnijih vesti u zelenoj gradnji SAD za 2008. godinu, uz skretanje pažnje na važnu činjenicu: ista lista za 2007. uključivala je vesti direktno iz ovog sektora industrije, dok se vesti za 2008. odnose uglavnom na priče koje svedoče o njenom sve većem uplivu u mnoge druge sektore, kao što su proizvodnja, osiguranje, izgradnja, zakonodavstvo...

Detaljnije o istraživanju CoStar-a na ovu temu, sa dodatnim linkovima ka dokumentima istraživanja možete pogledati na ovom linku.

Prvo mesto je zauzela recesija, a ostale vesti rekle su i ovo:

  • zgrade sa LEED sertifikatom prešle su brojku od 18.000 (pored javnih i poslovnih, sada je sve veći procenat i obrazovnih, zdravstvenih i stambenih objekata)
  • 70.000 profesionalaca završilo je kurseve za LEED sertifikaciju
  • LEED proizvodi ostvarili su obrt od 10 milijardi dolara u 2008. godini
  • zakupci su dobili mogućnost da sami instaliraju energetski efikasne uređaje i sisteme u iznajmljene prostore – cena nekretnine raste, što odgovara vlasniku, a njihovi troškovi su niži pokrenuta je Inicijativa za Net-Zero energiju poslovnih objekata – obezbeđeno je milijardu dolara za 11 najvećih proizvođača sistema koji umanjuju uticaj objekata na okolinu u nekim gradovima je propisano da svi poslovni objekti moraju ispunjavati Energy Star standard tokom cele godine već od 2010. godine
  • preko 14% gradova većih od 50.000 stanovnika usvojilo je zelene programe
  • formirani su prvi nagradni fondovi za LEED objekte koji se pune uplatama onih čiji objekti nemaju ovaj standard
  • Kalifornija je propisala da od 2010. sve nove zgrade moraju imati za 15% manji utrošak energije, i za 20% manju potrošnju vode od trenutnih proseka
  • četiri velike osiguravajuće kuće u svoju ponudu uvele su osiguranje zamene uređaja za one sa Energy Star oznakom, kao i prelazak na LEED standard (prve polise ove vrste ponuđene su još 2006. godine)...
LEED STANDARD

Lider u energetskom i ekološkom dizajnu (Leadership in Energy and Environmental Design – LEED) jeste standard neprofitne organizacije Savet SAD za zelenu gradnju (U.S. Green Building Council – USGBC). LEED standardi odnose se na potrošnju vode i energije, emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kvalitet osvetljenja i vazduha u objektima, itd.

Ovaj standard razvijan je od 1994. godine, ali od 1998. započinje njegova prava primena. Danas (april 2009. godine), ovaj standard pokriva više od 18.000 objekata samo u SAD.

Pored 50 država u sastavu SAD, LEED standard se primenjuje i u preko 40 zemalja sveta, a aplikacija za objekat vrši se putem interneta.

Površine objekata sertifikovane ovim standardom premašile su 100km². Od jednog komiteta sa šest volontera 1994. godine, LEED sertifikacija danas ima preko 200 volontera u 20 komiteta, i preko 150 zaposlenih profesionalaca.

Prepoznatljivost LEED standarda je njegova transparentnost – preko 10.000 organizacija iz sastava USGBC-a učestvuje u njegovom ažuriranju. Svaki tehnički kriterijum, predložen od strane LEED komiteta dostupan je javnosti i čeka odobrenje od članica USGBC-a.

Profesionalaci kojima iza imena stoji AP (Accredited Professional) akreditovani su za pripremu objekata za neku od kategorija u okviru LEED standarda.

Njihov broj raste iz dana u dan. Projektni biroi širom SAD imaju zaposlene kojima je u opisu rad­nog mesta priprema objekata za dobijanje ovog standarda. Pravo da iza imena stoji AP, dobija se od strane USGBC-a. Testiranje u Beogradu očekuje se tek oko polovine 2010. godine. Za sada je tekst moguće polagati samo u okolnim prestonicama.

Iako su se tokom godina pojavljivale različite verzije LEED standarda, princip sertifikacije je isti: svaka od šest većih kategorija nosi zbir bodova pojedinačnih ocena koje se uglavnom kreću od 1-2. Na primer, ukoliko objekat ima 20% manju potrošnju vode od one predviđene osnovnim standardom, dobiće jedan poen, a ukoliko redukcija potrošnje vode dostigne 30%, dobija se dodatni LEED poen... Konačni zbir dobijenih poena određuje da li je standard postignut. U zavisnosti od broja bodova može se postići običan, srebreni, zlatni ili platinasti sertifikat.

Više o LEED standardu saznajte na ovom sajtu - klikom na tab LEED na kraju teksta.


Istraživanja tržišta

Krajem 2008. godine u SAD objavljeno je preko 10 opširnih istraživanja koja su iz različitih uglova pokazala uspeh koji je zelena gradnja postigla tokom te godine. Istraživanja na ovu temu učestala su poslednjih godina pa su sada ispitivane oblasti sve preciznije određene. Veliki uticaj na porast njihovog broja imali su i  zahtevi kompanija i investitora koji su ozbiljnije rešili da ispitaju uticaj krize na zelenu gradnju.

U zaključku izveštaja koji meri uticaj LEED objekata na industriju i okolinu podvučeno je da su kompanije koje posluju u zgradama sa LEED sertifikatom tokom krizne 2008. godine ostvarile prihode od preko 170 miliona dolara na osnovu boljih uslova rada – brojka do koje je bilo teško doći u dosadašnjim, više uopštenim ispitivanjima. Takođe, navedeno je i da će do 2015. godine ona biti izražena u milijardama dolara, a da će broj radnika u zgradama sa LEED sertifikatom porasti preko 10 puta.

Brojevi koji se odnose na uticaj na okolinu kažu da su ove zgrade uštedele oko 700 miliona kilometara pređenog puta za vozila, i preko 40 milijardi litara vode. Ipak, izveštaj predviđa usporavanje dobijanja sertifikata usled loše ekonomske situacije, ali i zbog pooštravanja LEED zahteva.

Jedna studija kaže da se obrt kapitala u zelenoj gradnji povećao pet puta u odnosu na 2005. godinu, i da je 2008. prešao 49 milijardi, dok bi već 2013. mogao dostići 150 milijardi dolara. U velikoj godišnjoj anketi 2008 Autodesk/AIA Green Index koju su sproveli Institut američkih arhitekata (AIA) i softverski gigant Autodesk, preko 20% arhitekata izjavilo je da tržište diktira investitorima da grade zeleno, dok je prošle godine zahtev tržišta naveden tek od strane svakog desetog ispitanika arhitekte. 

CoStar-ova studija kaže da ključni indikatori vrednosti objekata (posedovanje, prodajna cena, rate za lizing i sl), pokazuju veću tržišnu vrednost zelenih zgrada. U istraživanju Udruženja posednika i menadžera nekretnina (BOMA), Saveta za zelenu gradnju SAD (USGBC) i  Real Estate Foruma, 80% ispitanika kaže da se mere energetske efikasnosti apsolutno isplate, a 65% kaže da su investicije u zelenu gradnju stvorile pozitivan ROI indeks (Return on Investment – povraćaj investicije), što je oko 5% više nego u istom istraživanju prethodne godine.

U dva druga istraživanja, 70% izvršnih direktora kompanija koje se bave nekretninama kaže da je održivost ključna tema biznisa. I većina direktora severnoameričkih korporacija potvrdilo je za istraživanje Panel Intelligence-a da veruje da održivi projekti imaju najveći potencijal na tržištu.

Međutim, Autodesk i kompanija Harris Interactive, , upitali su 2.600 odraslih Amerikanaca da li znaju da su zgrade najveći krivci za emisiju gasova odgovornih za efekat staklene bašte. Oko 4% je znalo...

U anketi sa jednog okruglog stola, 99% finansijskih direktora u građevinskim preduzećima potvrdilo je da će u 2009. godini zelena gradnja beležiti još veći rast, ili, u najgorem slučaju, ostati na sadašnjem nivou. Zvaničan zaključak ankete navodi da će, za razliku od nekretnina, infrastuktura imati veliki priliv novca jer predstavlja sigurnu investiciju i samim tim je u ovom trenutku veoma atraktivna za investiranje bez obzira na relativno manje profite, te će građevinci u niskogradnji biti u daleko boljem položaju u narednom periodu nego njihove kolege u stanogradnji i izgradnji poslovnih kvadrata.

Prema novoj studiji Grega Katsa, stručnjaka za održivi razvoj, razlika u ceni zelenih i konvencionalnih objekata danas može iznositi svega 2%. U studiji pod nazivom Zeleniji objekti i zajednice: troškovi i dobit, on navodi da najzelenije zgrade ne koštaju više od 4% u odnosu na konvencionalne, a da se u najvećem broju slučajeva ova razlika kreće od 0 do 1%: – Krah berze nekretnina nije usporio rapidan rast zelene gradnje. Ovo ukazuje potrebu tržišta za kvalitetom – kupci zahtevaju zgrade koje su energetski efikasnije, udobnije i zdravije – zaključio je Kats.


Cela EU – PassivHaus

A kakva je situacija u Evropi? Još od 70-ih godina XX veka Danska je ulagala napore da poveća energetsku efikasnost, da bi i druge zemlje krenule odlučnije ovim putem od 90-ih godina. Švajcarska je razvila Minergie standard, ali ključni momenat bilo je osmišljavanje PassivHaus koncepta koji se počeo ozbiljnije primenjivati u Nemačkoj i Austriji krajem prošlog veka, da bi danas postao smernica za buduće propise u građevinarstvu za celu Evropu.

I pre gasne krize države Centralne Evrope uvidele su prednosti gradnje po PassivHaus standardu, pa se broj objekata novogradnje, ali i rekonstrukcija koje su dovele do njega, eksponencijalno povećavao iz godine u godinu.

Pronađeni su modeli za finansiranje standarda (dogradnja sprata na objektu višeporodičnog stanovanja čija će prodaja obezbediti sredstva za ulaganja, obrazovanje fondova, poreskih i kreditnih olakšica, itd), a neprekidno se radi na iznalaženju novih. Po svemu sudeći standard ovih kuća uskoro postaje slovo zakona.

Energetskoj efikasnosti u svim sektorima privrede, smanjenju emisije CO2 i energetskoj nezavisnosti (dakle, ekonomskoj i političkoj), pridružila se i isplativost. Poslednje nepredviđene globalne okolnosti prosto su ubrzale primenu zelenih principa, i suprotne tvrdnje, da se brzopleto odričemo pouzadanih izvora energije i sl, jednostavno ne stoje. Argumenti koji su jedva važili u poslednjim decenijama XX veka, i koji su zelenu gradnju lako odbacivali kao neefikasnu, preskupu i neracionalnu, danas ne važe ni na primeru individualne kuće u gradskom jezgru, tj. malog objekta opterećenog brojnim ograničenjima (gabarit, orijentacija, osunčanost, itd).

Prekid Hladnog rata omogućio je pristup materijalima koji su decenijama bili rezervisani za vojsku i tehničko-političke projekte demonstracije sile, kao što je npr. bila trka u istraživanju Svemira. Paralelni razvoj tehnologije obezbedio je komercijalizaciju mnogih ekskluzivnih materijala, proizvoda i sistema, a ključnu ulogu u sveopštem ubrzavanju odigrala je informatička revolucija u poslednjih 20-ak godina. Internet je doneo trenutnu razmenu ideja, rezultata i dostignuća, pa novi materijal od laboratorije do tržišta stiže za sve kraće vreme, informacije su dostupne iz većeg broja izvora i lakše se direktno dopire do javnog mnjenja alternativim kanalima.

Istina je, solarni fotovoltažni kolektori i dalje su skupi, ali je dogrevanje vode ovom tehnologijom danas pristupačno većem delu korisnika, uz povraćaj investicije i već za godinu ili dve. Geosintetika štedi milione tona prirodnih materijala, građevinski standardi za izolaciju štede milijarde kilovatčasova, stotine elektrana sada kao sirovinu koristi termalnu energiju, vetar, sunce, biljni otpad, snagu malih akumulacija, itd. A tek smo na početku...

Situacija se i na drugim poljima sasvim obrnula: danas je prava mala medijska senzacija kada se oglasi naučnik koji skrene pažnju da upotreba biogoriva podiže cenu hrane, da je ulaganje u termoelektrane na ugalj daleko racionalnije od korišćenja hidropotencijala, da još godinama nećemo biti u stanju da zaboravimo na naftu, da se nivo okeana ne podiže drastično i da je cela priča samo način da se iz budžeta izvuku novci za preskupe infrastrukturne projekte i sl. Kao nekada zeleni aktivisti, sada se on nađe na udaru institucija, organizacija, i podsmeha.

Naravno, nije sve crno-belo (ili crno-zeleno), ali istina je da je danas, već postojećim tehnologijama, moguće napraviti kuću, ili grad, koji proizvode onoliko vode i energije koliko potroše, koji će vratiti okolini onoliko koliko joj uzmu (upravljanje otpad­nim i atmosferskim vodama, zeleni krovovi, itd), ili je čak unaprediti (izgradnja zelenih gradova-oaza u pustinjskim oblastima), i najvažnije, to će u činiti u racionalnim okvirima vremena, trajnosti i cene.

Daleko od Srbije?... Kada su najbrži automobili na svetu dostizali 200km/h, najsporiji su jedva mogli upola toliko. Danas, kada novi automobili lako idu preko 300km/h, oni iz najniže klase bez problema mogu 150km/h. Pomeranje gornjih granica dalje, više, brže, vuče za sobom i one donje. Pitanje je samo da li ćemo se držati čvrsto da ostanemo što je moguće duže ovde gde smo, ili ćemo se bar prepustiti, ako već nismo spremni za sopstvenu inicijativu.

Propisima za kućne uređaje do – elektrane

Umesto da podignu novu elektranu ukup­ne snage 730 megavata, u Ostinu, Teksas, SAD, odlučili su se za drugu varijantu:

– Uđite u bilo koju radnju u Ostinu i nećete moći da kupite neefikasan klima-uređaj – kaže Rodger Duncan, generalni menadžer za energetiku Ostina (na fotografiji ispred elektrane Decker, snage 730MW).

Pooštravanjem propisa, beneficijama za energetski efikasne kućne aparate, uređaje i sisteme, kao i kroz druge slične programe, potrošnja električne energije u tom gradu je opala za upravo toliko – 730MW! Istina da stanovnik SAD prosečno troši pet puta više energije od prosečnog potrošača u ostatku sveta, ali Ostin je grad od oko 800.000 stanovnika – računica je primenjiva svuda.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....