Ljudi su bića koji su veoma osetljivi na toplotu, što znači da svake godine koristimo ogromne količine energije za grejanje i klimatizaciju naših prostora. Ali, zamislite da postoji način da sačuvate letnji topli vazduh i koristite ga za zagrevanje zgrada tokom zime. Zvuči kao naučna fantastika, zar ne? Pa, jedan švajcarski univerzitet ima plan da pretvori ovaj san u realnost u svom novom kampusu - Gradu nauke.
Honggerberg kampus u Švajcarskoj ima za cilj da stvori upravo takav sistem grejanja i hlađenja u svom kampusu Grad nauke. Svakog leta, uređaji, kompjuterski serveri i sami ljudi odaju mnogo toplote. U većini slučajeva, ta toplota se ispušta u okolinu preko ventilatora i rashladnih uređaja, čime se u suštini rasipa prirodni izvor energije.
Kroz inovativni projekat razvijen od strane Gerarda Šmita, Grad nauke će iskoristiti tu prirodnu toplotu, upumpavajući je u podzemne rezervoare tokom leta. Zatim, kada temperatura opadne tokom zimskih meseci, taj topao vazduh će biti upumpavan nazad u zgrade gde će se ponašati kao sistem grejanja. Ova šema je prva takve vrste na svetu, i ukoliko sve bude išlo po planu, to će omogućiti univerzitetu da upravlja sa svojom energijom uz minimiziranje emisije ugljenika.
Dva polja za skladištenje toplote se trenutno grade u kampusu. Na kraju će sistem biti sačinjen od oko 800 cevi koje se protežu po 200 metara svaka. Cevi će biti postavljene pet metara duboko u zemlju ispod zgrada i pored objekata. Sistem cevi će delovati kao jedinica za skladištenje toplote, i biće povezani za KGH sisteme zgrada.
Šmitov revolucionarni sistem grejanja i hlađenja koristi malo energije. Kada bude gotov 2020. godine, Grad nauke će samo morati da se osloni na tradicionalnu struju za samo dvanaestinu ispunjavanja svojih potreba grejanja i hlađenja. Ostatak energije će biti obezbeđen kroz Šmitov sistem razmenjivača toplote.
