Ova jednoporodična kuća je predivan zeleni vrt u srcu glavnog grada Japana. Zgrada je projektovana od strane arhitekte Rjuea Nišizave i smeštena je na uskoj parceli, a karakteriše je otvoreni plan koji bukvalno nema nijedan unutrašnji zid. Zavojito stepenište se proteže kroz svaki sprat, podržavajući lozu i bujne biljke dok one raste ka krovu. Dnevno svetlo plavi unutrašnjost, negujućo višegodišnje mladice i žbunje, i pruža prirodnu svetlost koja poboljšava zen atmosferu prostora.
Umesto prave fasade, prozori punih spratnih visina, zavese, klupe i biljke odvajaju prostorije i sve pogodnosti u kući. Dnevna soba i kuhinja zauzimaju prizemlje. Obojeno čelično stepenište nas vodi do prvog sprata, gde je smeštena spavaća soba, zatim do spavaće sobe i kupatila na drugom spratu, pa sve do krovne terase sa dodatnom sobom koja za goste ili za skladištenje (verovatno dobro mesto za smeštaj svih baštenskih alata).
Tanak sloj zemljišta u gornjim prostorijama stvara koheziju i osvetljava viziju arhitekte o bezgraničnom iskustvu između otvorenog i zatvorenog prostora. Kuća je minimlano opremljena, nalik skoro svim japanskim kućama, ali je zato prepuna biljkama svakog roda i vrste.
Pošto je ova prelepa kuća zaglavljena između dve visoke zgrade sa eksplozijom zelenila, nije teško zameniti je sa misterioznom vertikalnom baštom. Otvorena struktura je u kontrastu sa tokijskom metropolom i stoji kao podsetnik da urbana gustina ne mora da znači i žrtvovanje čistog vazduha, zelenila i otvorenog prostora.
Arhitekta Rjue Nišizava je dobitnik Prickerove nagrade za arhitekturu čiji arhitektonski izrazi obuhvataju radove koji inkorporiraju prirodu u izgrađenu sredinu, poput projekta Tešima umetničkog muzeja, Muzeja planete, kao i nekoliko stambenih zgrada u Japanu.
