Francuska ambasada: remek-delo art dekoa

08.11.2013. | Gordana Popović | Politika

Sav elitni svet jugoslovenske prestonice okupio se 21. decembra 1935. godine na otvaranju novog francuskog poslanstva, a tom sjajnom prijemu prisustvovali su i knez namesnik Pavle Karađorđević i kneginja Olga u društvu Milana Stojadinovića i svih članova vlade. Posle gotovo osam decenija, stil zdanja francuske ambasade u Beogradu je i dalje elegantan i rafiniran, o čemu detaljno svedoči i knjiga „Ambasada Francuske u Beogradu”, Emanuela Breona i Stanislava Sretenovića, koju je objavila izdavačka kuća „Editions internationals du patrimoine” iz Pariza.

Ova luksuzna dvojezična monografija, koja je nedavno predstavljena u maloj sali Kolarčeve zadužbine govori o arhitektonskim, umetničkim i istorijskim vrednostima ovog remek-dela iz perioda art dekoa, smeštenog preko puta Kalemegdana, sa pogledom na ušće Save u Dunav.

Bila je to jedna od prvih građevina koju je Francuska podigla namenski, kao diplomatsko predstavništvo, podstaknuta političkom voljom da i na taj način izrazi važnost svojih veza sa mladom Kraljevinom SHS kako se ova zemlja zvala u vreme (1923) kada je kupljen plac i imenovan arhitekta (Rože-Anri Eksper), za izgradnju poslanstva. Bilo je, međutim, potrebno 12 godina da se zdanje podigne, jer je zbog budžetskih prilika izrada idejnog rešenja odlagana.

Tek godinu dana posle ugovora o francusko-srpskom prijateljstvu, potpisanog 11. novembra 1927. godine, parlament je odobrio kredit od 4 miliona franaka za izgradnju poslanstva, a maršal Franše d’Epere saopštio je vest kralju Aleksandru, koji je insistirao na tome da se zgrada podigne u istinski francuskom stilu.

Zdanje francuske ambasade u Beogradu podseća na vile na obalama Sene, koje su karakteristične za Pariz 18. veka. Autori knjige kažu da arhitekta Eksper i jeste imao nameru da oda priznanje tom najlepšem periodu francuske arhitekture i da je bez sumnje bio i izabran zato što je zagovarao „povratak stilu”.

Želeći da oplemeni glatku lepotu fasade koju je zamislio, Eksper se obratio svom prijatelju sa studija, vajaru Karlu Sarabezolu, koji je okuluse na rotondi ukrasio alegorijskim figurama, a bočna krila fasade plitkim reljefima koji ilustruju skraćen prikaz istorije Francuske kroz likove Vercingetoriksa, Svete Jovanke Orleanke, Luja 16, i republike. U sredini krovnog venca na vrhu fasade su tri ženske figure u antičkoj odeći koje predstavljaju Slobodu, Jednakost i Bratstvo, savršeno zaokružujući celinu.

Bogato ilustrovana, knjiga otkriva zanimljiv istorijat srednje figure (Jednakost), koja je prvobitno bila potpuno naga, ali je u krajnjoj verziji ogrnuta plaštom preko donjeg dela tela dok su joj grudi i dalje ostale nepokrivene. Skulpture su izlivene u umetničkoj livnici u Barbedijeu i poslate u Beograd 18. januara 1932. godine. Zašto je figura Jednakosti na kraju ipak odevena? Autori knjige kažu da je zbog nekih primedaba iznetih na račun „pristojnosti” središnje figure, ona izdvojena iz grupe i vraćena vajaru na reviziju, koji je onda obukao u tuniku i tako joj pokrio celo telo.

Figure Sloboda, Jednakost, Bratstvo na krovu zgrade ambasade Francuske u Beogradu

Monografija donosi i fotografije na kojima se vidi „naga Jednakost”, kao i brojne druge iz perioda izgradnje ovog zdanja, faksimile, arhitektonske crteže i planove. Brojne ilustracije odnose se i na unutrašnju dekoraciju zdanja ambasade, što je takođe delo Ekspera i Sarabezola.

Knjiga nas provodi kroz sve njene prostorije, počev od monumentalnog stepeništa od belog mermera na ulazu iz Gračaničke, preko ambasadorove kancelarije, velike dvorane za prijem, pa do velikog kružnog salona u rotondi, malog salona, salona-parobroda (prostorije koja zahvaljujući Eksperovoj domišljatosti ima prirodno zenitalno osvetljenje), male trpezarije (u kojoj se u posebno formalnim prilikama na sto iznose skupoceni pozlaćeni servisi iz manufakture u Sevru), velike trpezarije...

Mada su se za vreme Drugog svetskog rata u ovo zdanje uselili Nemci, ono nije mnogo stradalo, a 1945. godine je vraćeno Francuskoj, ali se u posleratnom periodu nije mnogo marilo za dekor i enterijer pošto je art deko postao demodiran. Međutim, posle njegovog povratka na scenu, osamdesetih godina prošlog veka, obnovljeno je interesovanje i za ovu zgradu, te je nekoliko stručnih delegacija iz Francuske u više navrata boravilo u Beogradu, pokrenuta je kampanja za restauraciju i zdanju je vraćen njegov sjaj. Danas ono ostaje svedok jednog vremena u kome su francusko-srpski odnosi, oslonjeni na nasleđe Prvog svetskog rata, odražavali svu kompleksnost političkih, ekonomskih i kulturnih odnosa u Evropi između dva rata.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...