Na periferiji Melburna, Australija, zeleni pokret je u toku u oblasti poznatoj po svojim zadivljujućim pogledima na plavi okean. Smešten na severnom obodu kampusa Svinburn Univerziteta za tehnologiju, centar KIOSC (Knox Innovation Training Opportunity and Sustainability Centre) odražava partnerstvo između konzorcijuma sedam lokalnih osnovnih škola i Univerziteta.
Projektovan od strane melburškog biroa Woods Bagot, dvospratna zgrada od 1.800 metara kvadratnih obezbeđuje prostor za učenje i trening centar za pripremu učenika srednjih škola za karijeru u održivim industrijama.
Upadljiva zelena fasada prenosi namenu zgrade bez preteranog isticanja natpisa na njoj. Bruno Mendes, vodeći projektant u birou Woods Bagot, kaže: „Direktori škola su želeli da zgrada privuče pažnju deci istog trenutka kada izađu iz autobusa.“ Skoro 40 metara dugačak sistem se sastoji od 36 talasastih vertikalnih otvora, ili lopatica, obojenih sa paletom zelenih nijansi koje su u suprotnosti sa kontekstom okolnih zgrada koje su od crvene cigle.
Otvori na severnoj strani zgrade osenčavaju stakleni zid iza (južna hemisfera je u pitanju, te je sunce nagnuto ka severu) i naginju se u konzolu od 4 metara kako bi se susreli sa linijom krova. Iako su neke lopatice čisto dekorativne, oni koji su usklađeni sa mrežom stubova pomažu u nošenju težine krova i vezuju se za drveni ram zgrade.
Sve lopatice, konstruktivne i nekonstruktivne, su podržane sa unutrašnjim čeličnim okvirom koji je integrisan u podnu ploču drugog sprata sa standardnim pločastim spojem. Ispod drugog sprata, lopatice se ponovo šire uz održavanje dovoljno prostora za smeštaj ulaznih vrata. Perforirani mrežasti paneli obuhvataju niže delove lopatice, slične tendama, i obezbeđuju dodatnu zaštitu od sunca.
Modelovane u Rhino 3D softveru, sami otvori-lopatice sastoje se od šuplje kvadratne cevi koja je presvučena sa obojenim, 3 milimetarskim aluminujumskim limom. Svaka lopatica je 100 milimetara širine, oko 7 metara visine, i sa prosečnom dubinom od 650mm. Sistem za zastakljivanje unutar zelenih raspona između krovne i podne ploče zatvara se sa aluminijumskim kutijastim elementima debljine 20cm.
Lopatice su prefabrikoven i postavljene za tri nedelje nakon što su svi drugi ramovi na zgradi bili postavljeni. Iako ovo možda nije bio najbrži način izgradnje koji je mogao biti korišćen, Mendes kaže da je tim mogao da priušti to vreme zbog skromnog obima zgrade kojoj je trebalo nešto više od godinu dana da se završi.
Učenici mogu da uživaju u lopaticama iz nekoliko uglova. Zakrivljena spoljašanja pešačka rampa omogućava direktan pristup višem nivou zgrade i uokviruje pristup. Unutra, cirkulacija se javlja uz fasadu na gornjem atrijumu i donjem hodniku. Spolja, fasada postaje pozadina za amfiteatar na otvorenom koji se nalazi na nižem nivou ispod rampe, gde učenici mogu da uživaju u odmoru ili da prisustvuju predavanjima.
Naglašavajući građevinske detalje i sisteme gradnje, arhitektura postaje deo nastavnog plana i programa koji je fokusiran na održivosti. „Zid od lopatica je centralni deo, ali on takođe pomaže edukaciji dece o održivim građevinskim sistemima i izgradnji kroz interaktivno učenje“, kaže Mendes.
Ekrani osetljivi na dodir opisuju zelene inicijative u zgradi, a učenici mogu da koriste mobilne telefone ili tablete da skeniraju QR kodove koji se nalaze na fasadi kako bi se upoznali sa performansama fasade i same zgrade u celini.
„Kao arhitekte, mi pokušavamo da projektujemo zelene zgrade, i dok naši vršnjaci razumeju jezik održivosti, nisu svi upoznati sa tom terminologijom“, kaže Mendez. Kroz aktraktivnu, funkcionalnu i edukativnu fasadu, KIOSC pravi živi prvi utisak na sledeću generaciju stručnjaka zelenih industrija.
