Svet arhitekture je figurativno skinuo kapu na Dan planete Zemlje u ponedeljak sa otvaranjem zgrade Bulliit centra u Sijetlu. Zgrada Bulliit centar ima za cilj da zadovolji rigorozni standard Living Building Design Challenge, koji gleda izvan projektnih kriterujuma i proverava zelene akreditive zgrade, uključujući energetsku samodovoljnost u toku jedne godine upotrebe zgrade. Ali, još važnije, njeni projektanti tvrde da je Bulliit centar najzelenija poslovna zgrada na svetu.
Vodeća tehnologija na Buillit centru jeste krovna solarna mreža. Postavljena skoro ravna, mreža stvara niz nadstrešnica koje se produžavaju van gabarita zgrade. Tvrdi se da nagib od 5 stepeni kompromituje samo 10 odsto njihovog učinka, a omogućava dodavanje više panela na istoj oblasti.
Njujork Tajms izveštava da bi, na papiru, solarna mreža od 244kW trebala da bude dovoljna za 230.000kWh električne energije godišnje, što bi trebalo da bude dovoljno zahvaljujući činjenici da je zgrada mnogo efikasnija od sličnih poslovnih objekata. Bullitt fondacija ističe da Sijetl prima više sunčeve toplote od proseka u Nemačkoj, zemlji u kojoj su solarne instalacije u procvatu.
Jedna od efikasnih mera koje su korišćene jeste maskimizacija dnevne svetlosti. Ono što je neobično jeste da Bullitt fondacija tvrdi da zgrada može raditi 90 odsto vremena bez potrebe za bilo kakvim električnim sijalicama (pošto je kancelarija, ona se prvobitno koristi tokom dana, što očigledno pomaže). Kada je to potrebno, detekcija prisustva, senzori dnevnog svetla i zatamljivanje obezbeđuje da se ne koristi više ravete no što je potrebno.
Zgrada takođe mora da prikaže samodovoljnost vode. U tom smislu objekat je opremljen suvim kompostirajućim toaletima i sistemima sa prikupljanje kišnice na krovu, koji usmerava vodu do podzemnog skladišta za prečišćavanje.
Kako bi se usaglasio sa ostalim stavkama na listi Living Building Challenge, nijedan zabranjeni materijal, kao što je PVC, kadmijum, olovo i živa (tako da ne postoji fluoroscentno osvetljenje), nije korišćen u izgradnji. Zgrada je navodno prva zgrada srednje visine u Sijetlu od 1920-tih koja je koristila drvo za konstrukciju (sertifikovano od strane Saveta za upravljanjem šumama - FSC), koje je korišćeno zajedno sa čeličnim ramom. Zgrada je time, dakle, ispred svog vremena u onome što se čini kao procvat interesa u korišćenju drveta kao građevinskog materijala sa visokim performansama.
Iako su prozori zgrade automatizovani i motorizovani kako bi se regulisala unutrašnju temperatura, neki se mogu otvoriti i zatvoriti ručno, pružajući korisnicima prostora određeni stepen kontrole nad svojim okruženjem koji može da doprinese zadovoljstvu na radnom mestu. Bullitt centar takođe promoviše pešačenje, biciklizam i upotrebu javnog prevoza, pošto nema garažu u svom okviru. Biciklistička staza veličine tri garaže se nalazi na lokaciji.
„Mi smo stigli do tačke u kojoj više inkrementalizam više ne funkcioniše“, rekao je predsednik Bullitt fondacije, Denis Hejs. „Mi moramo da napravimo gigantske korake - velike skokove - ka novim metodama obavljanja posla.“
Ovaj radikalni „novi način“ proteže se na dugovečnost zgrade. Za razliku od drugih savremenih poslovnih zgrada koje sada često imaju životni vek od pukih par decenija, Bullitt centar je projektovan i izgrađen da traje 250 godina. Zgrada je postala radni test slučaj za vlasti grada Sijetla kako bi preispitali svoje propise planiranja i podstakli održivi dizajn.
Štaviše, Bullitt fondacija se nada da će zgrada predstavljati reper za projektovanje sličnih zgrada u severozapadnoj Americi, i ona deli lekcije naučene u izgradnji sa građevinskim stručnjacima i, naizgled, sa svakim ko je zainteresovan za projektovanje. Posetioci zgrade mogu da skeniraju QR kodove kako bi se upoznali sa aspektima projekta, uključujući i elektro i mašinske servisne puteve koji su, što je neobično, vidljivi umesto da su sakriveni od pogleda.
U razgovoru za Njujork Tajms, direktor fondacije Hejz je objasnio da ukoliko u roku od jedne decenije Bullitt centar i dalje ostane jedna od zgrada sa najboljim učinkom, ona neće opravdati svoju svrhu. Ovo je svakako stav vredan divljenja. Radujemo se da vidimo kako će budućnost izgledati, i da li će drugi projektanti nastaviti tamo gde su projektanti Bullitt centra stali.
U video snimku ispod možete videti Bullitt centar (napomena: video snimak je na engleskom jeziku).
